Tokom perioda oporavka posle krize dominacija dolara uzrokuje mnoge probleme drugim zemljama zbog politike niskih kamatnih stopa američkih Fedralnih rezervi.
Zato će svetu možda biti potrebna nova “čvrsta” valuta nezavisna od bilo koje države, smatra šef Šangajske berze zlata Vang Dženjin.
Razvijene zemlje koriste monetarne metode stimulisanja za borbu protiv ekonomskih posledica epidemije. To se uglavnom odnosi na snižavanje kamatnih stopa koje su bile niske i pre krize. Kao rezultat toga, u velikom broju zemalja EU i Japanu došlo je do negativnih kamatnih stopa. Američke Federalne rezerve su smanjile stopu na nivo od nulda do 0,25 odsto. Pored toga, američki regulator je dozvolio mogućnost gotovo neograničene politike kvantitativnog ublažavanja radi podrške ekonomskom rastu.
Naravno, takva politika pojeftinjuje dolar. A to stvara određene probleme američkim trgovinskim partnerima koji su izvozno orijentisani. Sjedinjene Države tako same stvaraju prilično konkurentne uslove za svoje proizvode. Ali dolar je svetska valuta koja, prema podacima Svifta, čini 40 posto svih međunarodnih plaćanja i 60 posto deviznih rezervi centralnih banaka drugih zemalja. Stoga monetarna politika Feda ima značajan uticaj na finansijsku stabilnost u ostatku sveta, prenosi Sputnjik.
Pored toga, SAD koriste dolar kao instrument političkog pritiska na druge zemlje. Sankcije protiv Irana, na primer, zabranjuju plaćanje dolarima za naftu koja je glavni izvozni proizvod ove zemlje. Trgovinski partneri iz Severne Koreje ne mogu plaćati metal i mineralne sirovine u dolarima. Sjedinjene Države povremeno prete da će isključiti svoje geopolitičke rivale iz međunarodnog sistema za plaćanje Svift i te pretnje su ostvarene kada je reč o Iranu. SAD lako zamrzavaju strane dolarske aktive u drugim zemljama u slučaju bilo kakvih kontradikcija.
Prema mišljenju Vang Dženjina, koje je izneo za Rojters, dolar kao oružje američkog pritiska i izvor ranjivosti drugih zemalja više ne može biti normalna svetska valuta. On priznaje da zlato takođe nije idealno sredstvo razmene, jer je njegova količina ograničena i ne može da zadovolji potrebe rastuće međunarodne trgovine. Stoga je, ističe, potrebna nadnacionalna valuta za plaćanje koja ne bi zavisila ni od jedne zemlje.
Ta ideja u principu nije nova, a Kina ju je već promovisala tokom poslednje finansijske krize 2008-2009. godine. Tada je šef Centralne banke Kine Džou Sjaočan predložio da se reformiše sistem međunarodnih plaćanja korišćenjem specijalnih prava vučenja (SPV). Prema njegovom mišljenju, SPV bi mogli paostati upravo takvo nadnacionalno sredstvo za plaćanje između zemalja. Međutim, ova ideja nije naišla na odobravanje u svetu. Problem je što SPV nisu imali dovoljnu likvidnost da bi bili sredstvo za plaćanje. Pored toga, njihove količine čak ni tada nisu zadovoljavale potrebe međunarodne trgovine, istakao je za Sputnjik pomoćnik direktora Instituta za finansijska istraživanja Čungjang na Narodnom univerzitetu Kine, Đa Đinđing.
“Specijalna prava vučenja nisu sredstva za plaćanje. Štaviše, njihova nakupljena količina uopšte nije velika. Ako bi sve zemlje pristale da povećaju obim SPV, kako bi se osigurao njihov dovoljan broj za međunarodnu trgovinu, onda bi se ta ideja još i mogla realizovati. Međutim, vrlo je malo verovatno da bi sve zemlje mogle da postignu takav konsenzus”.
Prema rečima stručnjaka, situacija se sada promenila. Pojavile su se nove finansijske tehnologije koje će pomoći boljoj realizaciji ideje o novim svetskim valutama.
“Sada ima sve više mogućnosti. Narodna banka Kine je pokrenula testiranja digitalne valute. Razlikuje se od tradicionalnog novca u tome što će biti potpuno transparentna, to jest, znaće se gde je otišao svaki juan. Čak i za neke transakcije će biti moguće posebno izdati digitalnu valutu. Sa tzv. dekretnim valutama (koji neka država proglasi za sredstvo plaćanja) takve šeme nisu moguće. Stoga tehnologiju digitalne valute možemo da koristimo za stvaranje sistema međunarodnih plaćanja u skladu sa stvarnim problemima”.
Kina kreće sa pilot testiranjem digitalnog juana u četiri regiona: Šendženu, Sudžou, Čengduu i Siunganu. Digitalni juan treba da postane legalno sredstvo za plaćanje sa istim suverenitetom kao i fiducijarni juan. Kriptojuan će zameniti novac u gotovini i stoga nije potrebno ozbiljno restrukturisanje monetarne politike u vezi sa uvođenjem digitalnog juana.
Sudeći po rasploživim fotografijama, aplikacija podseća na korisnički interfejs popularnih u Kini mobilnih usluga plaćanja Alipay i WeChatPay. Na prvom mestu je funkcija skeniranja QR koda za plaćanje. Postoje i funkcije prebacivanja novca, prihvatanja plaćanja, razmene digitalne valute, upravljanje elektronskim novčanikom.
Uvođenje digitalne državne valute omogućiće efikasniju kontrolu količine novca koja je u opticaju i sprovođenje monetarne politike, kao i regulisanje protoka kapitala. U trenutnoj situaciji, kada vlasti zemlje razvijaju različite podsticaje za ekonomiju, dostupnost digitalnih sredstava za kontrolu može biti važna karika za obezbeđivanje efikasne državne podrške.
Nije činjenica da će se digitalni juan ukoreniti kao novi globalni sistem za plaćanje. Kineska valuta još uvek nije slobodno konvertibilna, i postoje ograničenja u kretanju kapitala. Šef Šangajske berze zlata je napomenuo da valuta koju kontroliše neka država u savremenim uslovima globalizacije, zaista se ne može nositi sa funkcijama koje su joj dodeljene.
Međutim, Kina je prva velika svetska sila koja je uvela, makar i u pilot režimu, nacionalnu digitalnu valutu. U ovoj oblasti Centralna banka Kine je registrovala 84 patenta. Prema mišljenju stručnjaka Đa Đinđinga, nadnacionalna svetska valuta za međunarodno plaćanje, najverovatnije će se izdavati u obliku elektronskog novca. Uostalom, to će značajno smanjiti troškove transakcije i sve poteškoće vezane za čuvanje i prenošenje fiducijarne valute. I u ovom slučaju Kina će već imati ozbiljnu tehnološku pozadinu i kompetencije za aktivno učešće u formiranju novog međunarodnog sistema za plaćanje.
