Beogradska berza je doživela krah tokom krize 2008. godine i tek tokom 2019. godine konačno smo počeli da ubiremo plodove mukotrpnog rada usmerenog ka ključnim pitanjima razvoja tržišta kapitala, uključujući i rast svesti ključnih stejkholdera, i u privatnom i u državnom sektoru, o značaju, potencijalu i snazi tržišta kapitala u građenju bogatijeg i zdravijeg društva. U komunikaciji i sa jednima i sa drugima tokom trajanja aktuelne krize, slobodan sam da zaključim da je ta svest na još višem nivou, kaže direktor Beogradske berze Siniša Krneta u intervjuu za poslovni portal eKapija.
“Znam da će biti teško, verovatno teže nego ikad, ali mnogo toga danas upućuje na zaključak da će tržište kapitala konačno biti uvršteno visoko na listu medikamenata naše ekonomije, ali i društva u celini”, optimističan je Krneta. Za to ima i (delimičnog) razloga, s obzirom na to da su poslednjih dana indeksi ponovo uzleteli nakon sunovrata od početka krize, mada je investiciona aktivnost ostala mala.
Proteklog meseca videli smo prvo pad berzanskih indeksa, pa nagli oporavak. Šta je tome doprinelo?
Ništa neuobičajeno u krizi ovakvih razmera. Naime, veliki šokovi u ekonomijama i u društvu praćeni su nebrojenim nepoznanicama. Izvesno je jedino da je kriza globalna, a štete ogromne, u svakom smislu. Svaka nova vest kreira inflaciju novog talasa pesimizma, koji tek povremeno biva korigovan u smislu prethodnog intenziteta reakcije. Odatle, potpuno je očekivano i razumljivo da tržišta kapitala budu izrazito volatilna u vremenu snažne krize.
Kako naše tržište kapitala, s obzirom na to da je plitko i nedovoljno likvidno, reaguje na aktuelnu krizu izazvanu pandemijom korona virusa?
Bez obzira na višedecenijski problem sa kvalitetom dostupnih hartija od vrednosti i posledično niskom likvidnošću tržišnog materijala, Beogradska berza je organizaciono veoma snažno ustrojena. Još krajem februara počeli smo sa pripremama na aktiviranju plana kontinuiteta poslovanja u skladu sa aktuelnim okolnostima u vezi sa pandemijom korona virusa. Dakle, organizaciono smo vrlo pripremljeni i sposobni.
Reakcija tržišta je druga strana medalje. I bez aktuelne krize, tržište hartija od vrednosti kojim upravlja Beogradska berza je najmanje poslednjih 13 godina u permanentnoj krizi, pre svega zbog nedostatka kvalitetnog tržišnog materijala koji bi tržišno bio interesantan investitorima. U ovakvim okolnostima, tržište reaguje na istovetan način kao i druga tržišta kapitala, najčešće odloženo. Kada je reč o intenzitetu reakcije, treba razumeti da nelikvidna tržišta kapitala po definiciji reaguju burnije, s obzirom na razređenost njihove dubine, te su otuda poniranja mnogo dublja. Ovoga puta, na našem nelikvidnom tržištu tog dubljeg-od-prosečnog poniranja nema, što će se detaljnije analizirati.
S druge strane, reakcije na svim tržištima koja nisu od globalnog značaja su uvek odložena, te stoga i ne čudi što su reakcije na našem tržištu uvek odložene u odnosu na vodeća svetska, nekad čak i regionalna tržišta.
Da li se u ovakvim krizama više nego ikad oseća odsustvo velikih javnih preduzeća i nedostatak kvalitetnijih hartija na berzi?
Srbiji odavno nedostaju takve kompanije na Beogradskoj berzi. Uprkos činjenici da bi u ovakvim vremenima gubile na vrednosti svoje tržišne kapitalizacije, prisustvo na berzi bi im omogućilo daleko veći izbor tržišnih i poslovnih medikamenata za lečenje štete kojoj ćemo svi biti izloženi tokom i nakon ove virusne krize.
Na početku ove krize izjavili ste da Berza ima automatski vođene mehanizme koji se aktiviraju u kriznim situacijama i sprečavaju dramatične lomove u berzanskom trgovanju, odnosno drastična smanjenja ili povećanja cena akcija? Da li su oni pomogli?
Naravno. Ti mehanizmi nisu naš izum, ali smo veoma ponosni što smo u uslovima izrazito dugog nepovoljnog ambijenta za rad tržišta kapitala u Srbiji, uspeli da ih implementiramo i na Beogradskoj berzi. Koliko pomažu, najbolje je ustanoviti pregledom intenziteta dnevnih oscilacija našeg vodećeg indeksa od početka kriznog perioda.
Kako sada stoji BELEX15, kakva je situacija sa cenama akcija kompanija i šta možemo da očekujemo u aprilu?
Praktično, gubitak tržišta od početka ove godine, meren vrednošću indeksa BELEX15, ekvivalentan je u potpunosti gubicima ostvarenim tokom marta. Cene akcija kompanija i vrednosti indeksa kontinuirano su i intenzivno ponirale sve do 24. marta. Od tada, uključujući i prve dane aprila, svedočimo tzv. korekciji cena naviše. To može da znači da je inicijalna reakcija bila brutalna i preeskalirana, što su u ovakvim krizama, potpuno očekivana ponašanja investitora. Sa druge strane, može da znači i da postoji vera investitora u smislu sagledivosti vremena normalizacije i životnih i ekonomskih aktivnosti, te posledična priprema za novo-staro vreme. Moguć je i treći motiv koji će opredeliti ponašanje investitora, ali mislim da ga niko ne želi.
Koliki je bio ukupan promet u trgovanju na Berzi u prvom kvartalu, i na tržištu akcija i kada je reč o trgovanju državnim obveznicama?
Možda ćete se iznenaditi, ali prosečna vrednost prometa u prvom kvartalu ove godine, i akcijama i obveznicama, veoma je konkurentna prosecima iz prethodnih godina. To ne bi trebalo da iznenadi, jer i za pad i za rast vrednosti finansijskih instrumenata mora da postoji određeno pogonsko gorivo – u ovom slučaju promet.
Kakva su dalja očekivanja u pogledu investicija?
Investitori se, između ostalih kriterijuma, dela i prema apetitu ka preuzimanju rizika. Odatle, na tržištu će ih uvek biti. Zbog toga je tržište per se, jedna veoma zdrava okolnost u svakom društvu.
Stručnjaci kažu, a i iskustvo govori, da je pad dinara u narednom periodu neminovan. Kako će se to odraziti na investicije, s obzirom da slabljenje domaće valute smanjuje realni prinos koji investitori ostvaruju na berzi?
Ne bih želeo da komentarišem takva očekivanja. Kakve god da su okolnosti, investitora će na tržištu uvek biti, u manjem ili većem broju. Ključna stvar za svako tržište kapitala i svaku berzu jeste pitanje, pre svega, kvaliteta dostupnih investicionih alternativa i njihovog broja. Upravo nedostatak značajnijeg broja takvih hartija od vrednosti predstavlja najveću opasnost po Beogradsku berzu, a ne kurs dinara.
Šta po bi vama trebalo da se učini da bi se sačuvala aktivnost na berzi?
Prošle godine je započet rad na izradi nacionalne strategije za razvoj tržišta kapitala. Razumljivo, ona neće biti završena u predviđenom roku zbog novonastale situacije. Inače, svi inputi Beogradske berze za datu strategiju, tek će dobiti na značaju.
Uporedite ovu krizu sa onom iz 2008?
Generalno, ogromna je razlika između tih dveju kriza. Ona iz 2008. godine, došla je iz finansijskog sektora i dohvat koncentirčnih krugova iz epicentra te krize bio je saglediv i, po mom sudu, ni približno uporediv sa razmerama ove krize. Ovde je teško identifikovati industrijski sektor koji neće biti značajno oštećen. Čak i proizvodnja specifične medicinske opreme koja u ovom vremenu beleži uspon, doći će na svoj red usled ove krize.
Za Beogradsku berzu je, ipak, kriza iz 2008. godine majka svih kriza, barem mi tako sada deluje. Naime, tada su ogoljeni svi prividi o temeljima izgradnje tržišta kapitala koji su bili veoma široko raspostranjeni, čak i u stručnoj javnosti. Te 2008. godine, kriza srpskog tržišta kapitala je dijagnostikovana i ona traje do danas.
