Srbija je jedna od malobrojnih zemalja za koju se projektuje puni oporavak ekonomije od posledica izazvanih pandemijom korona virusa već sledeće godine, dok se na globalnom nivou, kao i u evropskim okvirima, očekuje delimični oporavak, ističe guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.
Ovim rečima Tabaković je odgovorila na pitanje Tanjuga kako ocenjuje poslednje prognoze Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda a koje se odnose na Srbiju, i kakve prognoze očekuje u narednim izveštajima Svetske banke i MMF-a.
Tabaković kaže da nikada nije bilo teže davati procene u pogledu rasta bilo koje ekonomije.
“Svetska banka, a posebno MMF, uradili su vrlo zahtevan posao. Ocena MMF-a je da će Srbija imati jednu od najboljih stopa rasta BDP-a u 2020. godini, odnosno da ćemo imati najmanji pad od svih zemalja u Evropi. To je, u ovim nezapamćenim uslovima, dobra okolnost”, objašnjava guverner.
U slučaju Srbije, kaže, korekcija sa prethodno očekivanih 4 odsto rasta, u potpunosti je posledica efekata pandemije jer već za 2021. MMF očekuje da Srbija raste po stopi od 7,5 odsto.
“To znači da je Srbija jedna od retkih zemalja za koju se projektuje puni oporavak već sledeće godine, dok se na globalnom nivou, kao i u evropskim okvirima, očekuje delimični oporavak”, ocenjuje Tabaković.
To govori i da MMF ocenjuje da se nosioci ekonomske politike u Srbiji, kako je rekla, na pravi nacin, adekvatnim i pravovremenim merama, bore sa posledicama pandemije.
“To poverenje se vidi i kroz projekciju ukupnog makroekonomskog okvira. I za inflaciju u Srbiji MMF očekuje, kako oni to uvek ističu, da će ostati pod kontrolom Narodne banke Srbije, što znači niska i stabilna. Od svih evropskih zemalja u razvoju jedino za Srbiju projektuju da će popraviti platnobilansnu poziciju ove godine u odnosu na 2019. godinu, a zatim projektuju i dalje popravljanje u 2021. godini”, navodi Tabaković.
To je za Srbiju, kaže, izuzetno važno, jer znači i veću otpornost naše zemlje.
Proteklih dana preko 90 zemalja podnelo je zahtev za takozvane brze finansijske instrumente MMF-a, i mahom je reč o zemljama koje se suočavaju sa platnobilansnim neravnotežama i imaju sve teži pristup finansijskom tržištu.
Obzirom da je prošlo mesec dana od uvođenja vanrednog stanja u Srbiji, a na pitanje Tanjuga kako vidi trenutno stanje ukupne srpske ekonomije, Tabaković podseća da je naša zemlja u ovu godinu ušla sa, kako je istakla, odličnim ekonomskim kretanjima.
Srpska ekonomija je u prethodne dve godine rasla po prosečnoj stopi od 4,3 odsto, a posebno je važan, napominje, bio četvrti kvartal prošle godine sa rastom od 6,2 odsto na međugodišnjem nivou.
“Nažalost, ova nezapamćena pandemija karakteristična je po tome što ima jake zdravstvene i ekonomske posledice”, ukazuje guverner.
Ističe koliko je bilo važno što je država u prethodnih osam godina stabilizovala ekonomiju, što se širila baza investitora i to što su devizne rezerve na najvišem nivou.
“I to su baš svi isticali. Generalno je očekivanje da će se najjači udar pandemije na ekonomije osetiti u drugom tromesečju ove godine, a jačina uticaja će zavisiti od dužine trajanja pandemije. To je generalna ocena, kako za Srbiju, tako i za druge zemlje, pri čemu je i za nas važno da naši najveći spoljnotrgovinski partneri počnu brzo da se oporavljaju”, objašnjava Tabaković.
Program ekonomskih mera za smanjivanje negativnih efekata prouzrokovanih pandemijom virusa COVID-19 je proaktivan i pravovremeni odgovor države koji je u svim delovima prilagođen karakteru krize sa kojom se suočavamo, kaže guverner.
“Cilj nam je da se sačuvaju životi ljudi na prvom mestu, da se sačuvaju radna mesta, i naravno, da se pomogne najugroženijim preduzećima”.
Prema proceni nadležnih, bez donetih mera, u 2020. godini Srbija bi imala ogroman pad ekonomske aktivnosti, minimalan oporavak sledeće godine i sporiji rast u srednjem roku.
“Narodna banka Srbije je bila u mogućnosti da prva reaguje svojim merama i da tako olakšamo i život naših građana i poslovanje naših kompanija”, navodi Tabaković.
Podseća da je donet čitav set mera, od moratorijuma na otplatu kredita, snižavanja kamatnih stopa, podrške likvidnosti, ali i da su mere stalno fokusirane i na najstarije građane koji imaju ograničenu mogućnost kretanja.
Na sajtu NBS, otvorena je inače posebna stranica posvećena odgovorima Narodne banke na pandemiju, a cilj je da na jednom mestu budu dostupne informacije o aktivnostima koje Centralna banka u trenutnim vanrednim uslovima sprovodi vezano za građane i privredu.
“Narodna banka Srbije će ostati pouzdan partner predsedniku i Vladi i u ovoj borbi za živote ljudi i za našu ekonomiju”, poručila je Tabaković.
