Banke otpornije na krizu nego 2008. godine, delovaće kao stabilizator

Uprkos stresnim scenarijima gorim nego u stres testovima tržišnih regulatora, gotovo svi bankarski sektori u Centralnoj i Istočnoj Evropi trenutno su u mnogo boljem temeljnom položaju nego što je bilo pre globalne finansijske krize 2008. godine, navodi se u istraživanju Raiffeisen banke pod nazivom “COVID-19 & CEE: Prva procena zaraze – uključujući realnu ekonomiju i bankarski sektor, izveštava Indikator.ba.

Rečeno se odnosi na nekoliko dimenzija. Prvo, kreditni rast je umeren poslednjih godina i stoga je preuzimanje rizika disciplinovano. Stoga bi nadolazeći trend “loših” kredita (NPL) trebao biti manje brutalan.

Drugo, kreditni rizici u stranoj valuti znatno su niži nego pre globalne finansijske krize. Treće, kapitalni tampon danas je znatno veći (uključujući dodatnu izgradnju kapitalnog tampona na brže rastućim tržištima).
Povrh toga, lokalno (re)finansiranje značajno je ojačano poslednjih godina i nije bilo vanjskih uticaja prekograničnog finansiranja kao prije globalne finansijske krize.

“Važno je i stoga da vidimo manje temeljne potrebe za vanjskim uravnoteženjem. Stoga bi iz temeljne perspektive trebalo biti manje negativnih rizika povezanih s valutom”, navode istraživači Raiffeisena.

U istraživanju se zaključuje da bi glavni zajmodavci koji deluju u regiji trebali biti u stanju delovati kao stabilizator. To pretpostavlja, međutim, da se nalaze razumna nacionalno i međunarodno koordinisana rešenja – unutar EU i u zemljama koje nisu članice EU-a u regiji CEE, gde su zapadnoevropske banke ključni sistemski igrači.

“Ovde razmišljamo o razumnim rešenjima u vezi s posebnim porezima na banke, dodatnim garancijama kapitala ili moratorijem za naredne mesece”, navode iz Raiffeisen banke.

Gledajući prema napred, u ovoj banci trenutnu krizu vide i kao priliku za uravnoteženiji odnos između politike i banaka nego poslednjih godina.

“Banke će sada morati igrati ključnu ulogu u zaustavljanju insolventnosti i preko potrebnoj makro stabilizaciji u narednim mesecima. Štoviše, u trenutnoj situaciji važno je zapamtiti i “naučene lekcije” iz poslednje krize i Bečke inicijative. Ovdje je mnogo postignuto efikasnom saradnjom između privatnog sektora i javnih vlasti (uključujući finansijsku potporu MMF-a i EU). U tom pogledu, u to vreme je verovatno bilo utrošeno manje javnih sredstava nego u scenariju bez takve saradnje”, zaključuje se u istraživanju.