Najtraženija i najugroženija zanimanja tokom vanrednog stanja

U Srbiji je zbog posledica pandemije najviše otkaza podeljeno u turizmu, ugostiteljstvu i kol centrima. S druge strane, najtraženija zanimanja tokom vanrednog stanja su lekari i medicinsko osoblje, ali i struke u građevini, prodavci, magacioneri, kućni negovatelji… Svega 5% kompanija ističe da im je pandemija donela dodatnu zaradu. Većina poslodavaca očekuje da će pandemija i kasniji oporavak trajati oko 19 meseci.

U Srbiji, trenutno su najugoroženija radna mesta u turizmu i ugostiteljstvu, potom u trgovini koja se ne dnosi na prodaju životnih namirnica i sektor transporta, pokazuje istraživanje sajta za zapošljavanje Infostud. Čak trećina ispitanika je zbog pritiska poslodavaca morala da uzme godišnji odmor, bolovanje, plaćeno ili neplaćeno odsustvo.
Prema retultatima istraživanja koje je Infostud sproveo tokom prve nedelje aprila ove godine među 4.329 radno sposobnih građana i 580 preduzeća, 12% radnika je zbog posledica pandemije ostalo bez posla. Najveći broj (46%) navodi kao razlog to što se firma privremeno zatvorila, kod 37% je došlo do smanjenja obima posla, 15% je ostalo bez posla usled rezanja troškova u firmi, a 3% preduzeća se trajno zatvorilo.

Koliko se poštuju preporuke za sprečavanje zaraze

Od onih koji su i dalje u radnom odnosu, njih 70% svoj posao obavlja nesmetano, ali 30% je izjavilo da su pod pritiskom poslodavca morali da uzmu godišnji odmor, bolovanje, plaćeno ili neplaćeno odsustvo.
Tek nešto više od trećine anketirani (36%) je potvrdilo da su poslodavci uvažili preporuku Vlade Srbije da svi koji mogu rade od kuće. S druge strane, skoro 60% ispitanih je reklo da se u njihovoj kompaniji za radnike koji dolaze na posao strogo primenjuju mere zaštite radi sprečavanja zaraze.
Od ukupnog broja ispitanih, 5% je izjavilo da poslodavci i dalje nisu uveli nikakve dodatne mere zaštite od koronavirusa.

Svaki treći radnik strahuje od kolapsa društvenog sistema

I pored toga što većina anketiranih nesmetano obavlja svoj posao, izražena je zabrinutost od gubitka posla. Rezultati pokazuju da 40% anketiranih strahuje da će dobiti otkaz, 26% je potvrdilo da im je smanjena zarada, a 38% očekuje da će im plate biti umanjene u narednom periodu.
Uprkos tome što je pandemija korona virusa u dobroj meri uticala na tržište rada, ispitanici najviše strahuju da će se oni ili neko njima blizak zaraziti virusom (38%), dok svaki treći ispitanik strahuje od kolapsa celog društvenog sistema. Sa borbom za egzistenciju se susreće 14% ispitanika, dok 11% njih doživljava izolaciju kao najveći problem.

Svega 5% preduzeća na dobitku

Ni kod poslodavaca situacija nije bolja. Više od polovine ispitanih kompanija ističe da korona virus izrazito negativno utiče na njihovo poslovanje (56%), 36% da je uticaj negativan ali za sada podnošljiv, dok svega 5% ispitanih kompanija ističe da im je pandemija donela dodatnu zaradu.
Anketirani poslodavci očekuju da će pandemija i kasniji oporavak njihovih privrednih aktivnosti trajati u proseku ukupno 19 meseci. Privredne grane koje su najviše pogođene krizom i koje će se duže oporavljati su turizam i ugostiteljstvo, potom trgovina koja se ne odnosi na prodaju životnih namirnica i sektor transporta ljudi.
S druge strane, industrije koje imaju najmanje negativan uticaj su IT, FMCG, farmacija, telekomunnikacije i proizvodnja. Po istraživanju kriza će najmanje pogoditi godišnje budžete najvećih firmi, koje zapošljavaju više od 500 radnika, dok će najviše uticati na male firme koje imaju do 10 zaposlenih.

Čak 80% kompanija planira rezanje troškova

Premda najveći procenat poslodavaca smatra da će kriza uticati kratkoročno na održivost njihovog poslovanja (57%), čak 19% njih ocenjuje da bi sadašnja situacija mogla negativno da utiče na dugoročnu održivost firme. Usled toga, čak 80% kompanija je počelo ili će uskoro početi sa rezanjem troškova među kojima su marketing i drugi interni troškovi, troškovi dobavljača, ali i troškovi zaposlenih.
Potpuna obustava zapošljavanja dogodila se u turizmu, ugostiteljstvu i kol centrima, gde je ujedno došlo i do najvećeg broja otpuštanja. S druge strane, ova situacija najmanje utiče na IT, transport i logistiku gde su kadrovi i dalje neophodni. Jedini porast u zapošljavanju je vidljiv kod 17% poslodavaca iz FMCG industrije.
Većina anketiranih poslodavaca je saglasna da su mere koje je predložila Vlada Srbije za pomoć privredi bile neophodne. Među njima, čak 82% njih je istaklo da bi im u ovom trenutku najznačajnije bilo poresko rasterećenje i pomoć u isplati zarada zaposlenih.

Najtraženija zanimanja u Beogradu

Kada je reč o situaciji u Beogradu, koji od početka vanrednog stanja predstavlja najveće žatrište epidemije, poslodavci su tokom marta tražili više od 1.800 radnika različitih zanimanja. U istom periodu zaposlena je 4.181 osoba, pokazuju podaci beogradske filijale Nacionalne službe za zapošljavanje.
Očekivano, najtraženiji su lekari, medicinski tehničari i sestre. Veliko interesovanje na beogradskom tržištu rada vlada i za građevinskim inženjerima, građevinskim i ekonomskim tehničarima, prodavcima, elektroinstalaterima… Traže se i magacioneri, portiri, kućni negovatelji i poslužioci farmaceutskih uređaja.
Prema evidenciji NSZ, zaključno sa martom, u Beogradu je nezaposleno 66.565 ljudi, od kojih više od 61% čine žene.

Izvor: BiF