Preduzetnici, mala i srednja preduzeća, ali i velike kompanije, mogu da računaju na podršku države od sredine maja. Tada bi trebalo da dobiju prvu tranšu najavljene novčane pomoći za isplatu zarada zaposlenima. A nekoliko nedelja po zaršetku vanrednog stanja sve punoletne građane Srbije očekuje po 100 evra pomoći.
Kako je najavio ministar finansija, prvu trećinu sredstava za isplatu tri minimalne zarade po radniku, odnosno 50 odsto plata za velike kompanije, privrednici mogu očekivati polovinom maja. Zatim, posle otprilike mesec dana, sledi druga tranša, a potom i poslednja trećina. Isplata će ići u delovima da ne bi došlo do zloupotreba, pojasnio je Siniša Mali. On je takođe najavio da će direktna pomoć svim punoletnim građanima u iznosu od 100 evra biti isplaćena nekoliko nedelja po završetku vanrednog stanja.
Na koji način će država uplatiti novac privredi i građanima?
Privrednici će sredstva za isplatu tri minimalne zarade dobiti preko posebnog, namenskog računa preduzeća. Taj novac bi trebalo potom da rasporede svojim zaposlenima.
Građani će po 100 evra dobiti direktno na svoje bankovne račune. Na pitanje kako će doći do brojeva računa svih punoletnih građana, ministar Siniša Mali je juče rekao da će se to verovatno raditi preko poreskih prijava i/ili poslodavaca.
Ko ima pravo na kredite za likvidnost i obrtna sredstva?
Još uvek nije precizno definisano ko će sve moći da aplicira za povoljne kredite za likvidnost i obrtna sredstva. Ali, na osnovu predstavljene prezentacije se zaključuje da će se ova mera odnositi na preduzetnike, mikro, mala i srednja pravna lica, poljoprivredna gazdinstva i zadruge, koji obavljalju proizvodno-uslužne delatnosti.
Nezvanično, velike kompanije neće dobiti ovu mogućnost, kao ni firme koje se bave određenim delatnostima, poput igara na sreću, trgovinom, prometom naftom i naftnim derivatima i slično.
Kako je danas najavio državni sekretar u Ministarstvu privrede Dragan Stevanović, na prvoj sledećoj sednici vlade biće usvojen program po kojem će se sredstva za likvidnost stavljati na raspolaganje privredi preko Fonda za razvoj. On takođe očekuje da će se u vrlo kratkom vremenskom periodu definisati garantna šema, koju Ministarstvo finansija razrađuje sa poslovnim bankama i NBS. Koji su uslovi i ko će odobravati ove pozajmice?
Fond za razvoj će na raspolaganju imati 200 miliona evra za povoljne namenske kredite, a trajanje ovog programa vezivalo bi se za period do kraja 2020. godine.
Kamata jedan odsto
Prema nezvaničnim najavama, rok otplate ovih kredita bio bi 36 meseci, uključujući grejs period do 12 meseci. Bili bi propisani i maksimalni iznosi pojedinačnih kredita. Za preduzetnike i mikro pravna lica oni bi iznosili do 5 miliona dinara; za mala pravna lica – do 25 miliona dinara, a za srednja pravna lica – do 50 miliona dinara. Kamata bi trebalo da bude jedan odsto.
Takođe, država namerava da pruži podršku komercijalnim bankama tako što će učestovati u riziku otplate kredita koje će banke odobravati i isplaćivati određenim subjektima. Reč je o svojevrsnom garantnom fondu.
Očekuje se da bi uvođenjem ove mere komercijalne banke imale donekle fleksibilniji pristup prilikom odobravanja kredita. Ukupan iznos kredita biće 2 milijarde evra za kredite odobrene do kraja 2020. godine. Rok otplate ovh kredita bio bi 36 meseci, uključujući grejs period do 12 meseci, pri čemu bi bio propisan i maksimalni limit pojedinačnih kredita. On bi iznosio 25 odsto prihoda konkretnog klijenta iz 2019. godine, a najviše do 3 miliona evra. Banke će u narednih sedam do deset dana razraditi i definisati kako će odobravati novac. Jedan od uslova je i da su u periodu pre pandemije firme redovno izmirivale obaveze prema državi, bankama i poslovnim partnerima.
Da li moraju sada da se plaćaju porezi?
Prvi set ekonomskih mera pretpostavlja u najvećem delu odlaganje plaćanja dospelih poreskih obaveza, uz kasniju otplatu na rate, najranije od početka 2021. godine. Reč je o odlaganju plaćanja poreza i doprinosa za najmanje tri meseca, odlaganju plaćanja akontacije poreza na dobit za drugi kvartal ove godine i oslobađanju plaćanja poreza na dobit za donacije. Ukupna vrednost ovih mera je 160 milijardi dinara.
“Ne morate sada da plaćate poreze i doprinose, država će da plati”, tvrdi ministar Siniša Mali.
Odlaganje plaćanja poreza na zarade i doprinose za privatni sektor tokom trajanja vanrednog stanja ima za cilj povećanje likvidnosti. Ova mera se takođe odnosi na odlaganje plaćanja poreza na prihod od samostalnih delatnosti svih preduzetnika. Svi poslodavci koji se opredele na nju mogu da koriste odlaganje plaćanja troškova poreza i doprinosa na zarade do početka 2021. godine. Nakon toga se ostavlja mogućnost daljeg odlaganja plaćanja ovih troškova najduže do 24 meseca bez obaveze plaćanja kamate, na zahtev poreskog obveznika.
Oslobađanje davalaca donacija od obaveze plaćanja PDV-a znači da će donatori koji svoje proizvode, odnosno proizvode čijim prometom se bave, doniraju ustanovama koje su neposredno uključene u aktivnosti koje imaju za cilj sprečavanje širenja i lečenje građana od bolesti Kovid-19, biti oslobođeni PDV-a.
Izvor: Blic
