Centralna banka Slovenije procenjuje da bi zbog pandemije bolesti Covid-19 slovenski bruto domaći proizvod (BDP) mogao pasti na godišnjem nivou između 6,0 i 16 odsto, čime bi negativan efekt pandemije bio mnogo veći nego u vreme globalne finansijske krize 2008. godine.
Tokom globalne finansijske krize 2008. godine slovenski BDP je, zbog velike zavisnosti od izvoza i spoljnotrgovinske razmene, pao za 8,0 procenata, prenosi Tanjug.
Sada se očekuje pad potrošnje, koji bi, u zavisnosti od razvoja krize, mogao iznositi između 2,4 i 9,0 odsto, pri čemu bi naročito mogao biti izražen u sektorima kao što su trgovina na malo, turizam i ugostiteljstvo, prevoz, kultura i rekreacija.
Najveći pad potrošnje, kako prenosi Hina, pritom se očekuje u drugom tromesečju ove godine.
Na tržištu rada se očekuje smanjenje broja zaposlenih, zavisno od razvoja krize, između 1,8 i 4,7 odsto, uz istovremeno povećanje stope nezaposlenosti, koja bi se na godišnjem nivou mogla udvostručiti.
Banka Slovenije upozorava da će stvarni pad BDP-a, potrošnje i zaposlenosti znatno zavisiti od efikasnosti mera za ublažavanje korona krize, koji je Vlada, kroz takozvani megazakon, uputila u skupštinsku proceduru, a parlament bi o njemu trebao glasati ove sedmice.
Reč je o paketu mera teškom tri milijarde evra, sa ciljem ublažavanja negativnih ekonomskih i socijalnih posledica pandemije korona virusa, koji bi važio do 30. maja, sa mogućnošću produženja za još 30 dana.
Aljazeera
