Guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković u intervjuu za Bankar.rs ocenjuje kako će se aktuelna situacija zbog koronavirusa odraziti na domaći bankarski sektor, hoće li uvedeni moratorijum na otplatu kredita građana i privrede dovesti banke u problem, te postoji li bojazan da one počnu da izvlače iz Srbije i šalju ga put matičnih zemalja. Tabaković se osvrnula i na mogućnost rasta kamatnih stopa nakon završetka vanrednog stanja, kako u Srbiji tako i u svetu.
Imajući u vidu aktuelnu situaciju zbog koronavirusa i uveden moratorijum za građane i privredu na otplatu kredita od, za sada, tri meseca, hoće li banke na domaćem tržištu biti u poteškoćama nakon isteka ovog perioda jer će ostati bez dobrog dela naplate potraživanja zbog toga u pomenutom periodu?
“Banke su dobro kapitalizovane i likvidne, tako da odlaganje naplate potraživanja za najmanje tri meseca neće dovesti do poteškoća u njihovom poslovanju. One neće ostati bez naplate potraživanja jer se moratorijumom pomeraju rokovi za njihovu naplatu, a ne ukida se obaveza dužnika. To znači da će naplata potraživanja od klijenata koji prihvate moratorijum biti odložena, kamate ravnomerno raspoređene na rate koje će dužnici otplatiti u periodu nakon moratorijuma, a period otplate je produžen“.
Da li, s obzirom na najave da bi vanredno stanje moglo biti i duže od tri meseca, postoji mogućnost da se taj moratorijum, nakon isteka tri meseca, produži?
“Kao što znate, Odlukom o privremenim merama za očuvanje stabilnosti finansijskog sistema propisano je da moratorijum ne može biti kraći od 90 dana, odnosno od trajanja vanrednog stanja koje je uvedeno zbog pandemije. To znači da je propis Narodne banke Srbije kojim je uveden moratorijum uvažio mogućnost da vanredne okolnosti usled zdravstvene situacije traju i duže od tri meseca“.
Pojedini ekonomisti već ocenjuju da će, upravo zbog gubitaka u ovom periodu, kada se situacija stabilizuje, banke poskupeti svoje usluge. Šta vi na to kažete?
“Ova situacija je nova i potpuno drugačija u odnosu na sve što se ikada dešavalo. Zbog toga sve ocene i predviđanja treba uzimati sa rezervom. Svi treba da se ponašamo odgovorno i razumno – kako nosioci vlasti i donosioci odluka, tako i oni koji iznose svoja viđenja i mišljenja. I u stabilnim i u kriznim vremenima banke mogu da opstanu jedino zajedno sa svojim klijentima. Zato očekujem da i u narednom periodu svoje poslovanje koncipiraju tako da bude održivo i zasnovano na principima koji jačaju finansijsku stabilnost ekonomije u kojoj posluju“.
Može li se, upravo zbog svega, nakon prolaska ove situacije izazvane koronavirusom očekivati rast kamatnih stopa na bankarske proivode, kako kod nas tako i na svetskom nivou? Je li ovo znači kraj perioda niskih kamatnih stopa?
“Mere preduzete u našoj zemlji, kao i globalno, stvaraju okruženje u kome ne bi trebalo da dođe do rasta kamatnih stopa nakon završetka krize. Brojne centralne banke u svetu, uključujući i vodeće – FED i ECB, reagovale su da bi ublažile posledice krize. Pored smanjivanja referentnih kamatnih stopa, centralne banke i drugim merama pokušavaju da obezbede likvidnost bankama, a time omoguće i veće kreditiranje privatnog sektora i spreče moguće pooštravanje uslova finansiranja. Pored toga, obimnim paketima fiskalne pomoći privatnom sektoru delovale su i vlade brojnih zemalja. Ovakve mere ekonomske politike, koje su bez presedana, jer je i kriza sa kojom se svet trenutno suočava bez presedana, treba da doprinesu povoljnim uslovima finansiranja i oporavku privatnog sektora. Na domaćem tržištu, kamatne stope na kredite privatnom sektoru bile su prethodnih meseci na minimumu, jer su makroekonomski izgledi bili veoma povoljni. Narodna banka Srbije je među prvim centralnim bankama u regionu reagovala smanjenjem referentne kamatne stope na 1,75 odsto. Mi ćemo i u narednom periodu pratiti dešavanja u domaćem i međunarodnom okruženju i preduzimati koordinirane akcije sa Vladom da bi uslovi finansiranja privrede i građana ostali povoljni i da bi se u što većoj meri ublažili negativni efekti krize izazvane virusom“.
Postoji li bojazan da strane banke na domaćem tržištu svoj kapital preusmere u matične zemlje zbog ove situacije, odnosno da na taj način izvuku novac iz Srbije?
“Postojeći regulatorni mehanizmi za bankarski sektor obezbeđuju stabilnost finansijskog sistema, između ostalog, i zbog postojećih ograničenja u pogledu raspolaganja kapitalom. Sa njima su banke već dobro upoznate. Zbog toga ne postoje mogućnosti za povlačenje kapitala banaka koje su u vlasništvu lica iz inostranstva. Očekujem da matične banke obezbede stabilno poslovanje svojih ispostava u Srbiji. To je zajednički interes usmeren, pre svega, ka prevazilaženju poteškoća za koje se nadamo da će biti kratkotrajne“.
Kako vi sveukupno gledate na period koji je pred nama?
“Ni u prethodnom periodu, ni tokom ove krize, ali ni nakon nje – stabilnost nije i neće biti dovedena u pitanje. Narodna banka Srbije je tokom proteklih sedam i po godina postala čvrst oslonac građanima i privredi i finansijskom sektoru, i to će biti i u narednom periodu. Svedoci ste da Srbija čak ni u periodu krize ne oseća pritiske ka slabljenju domaće valute, što imaju druge zemlje. To je zato što nismo izloženi izlasku investitora koji imaju poverenje u nosioce ekonomske politike u Srbiji – Predsednika, NBS i Vladu. U prilog tome ide i zadržavanje kreditnog rejtinga Srbije od strane rejting agencije Fič, uprkos trenutnoj krizi izazvanoj pandemijom. To je potvrda povoljne ekonomske perspektive Srbije u srednjem roku“.
(Bankar.rs)
