Početne prognoze, od pre samo mesec dana, ukazivale su na smanjenje globalnog privrednog rasta za oko pola procentnog poena, ali je svetska ekonomija ipak trebalo da napreduje za oko dva odsto ove godine.
Danas se već retko ko usuđuje da daje globalne prognoze, ali neke države, kao na primer Nemačka ili Velika Britanija, računaju sa recesijom od preko pet odsto.
U SAD se oko 3,3 miliona ljudi prijavilo za državnu pomoć za nezaposlene. Čak 65 odsto ljudi koji su radili poslove sa nepunim radnim vremenom je ostalo bez posla.
Zato je posle nekoliko dana natezanja u Senatu konačno donet paket pomoći bez presedana, težak čak 2,2 hiljade milijardi dolara. Najvažniji deo paketa je fond od 500 milijardi dolara za pomoć pogođenim kompanijama i sličan fond za isplate do 3.000 dolara na račun američkih domaćinstava, piše Danas.
Mala preduzeća moći će da računaju na kredite u ukupnom iznosu od 350 milijardi dolara, 250 milijardi će biti namenjeno za pomoć nezaposlenima, a 100 milijardi za bolnice i zdravstveni sistem.
U Evropskoj uniji članice se i dalje ubeđuju da li da se pokrene Evropski mehanizam za stabilizaciju, fond od 410 milijardi evra uspostavljen tokom svetske finansijske krize.
Dok Belgija, Francuska, Grčka, Italija, Irska, Portugal, Luksemburg, Španija i Slovenija traže da se pomogne, severnjaci predvođeni Holandijom smatraju da treba još sačekati da se vidi kolika će biti dubina krize.
U četvrtak uveče ministri finansija su o tome razgovarali, ali rešenje nije nađeno i stvar je odložena za dve nedelje.
U međuvremenu, države se snalaze svaka za sebe. Nemačka će ponuditi privredi stotine milijardi evra preko državne razvojne banke KfW.
Garantovaće do 90 odsto iznosa kredita za firme sa rokom dospeća do pet godina i u maksimalnom iznosu do milijardu evra po kreditu, navodi Danas.
Zajedno sa poslovnim bankama KfW će garantovati do 80 odsto zajma za likvidnost, ali ne više od polovine ukupne zaduženosti preduzeća.
Velika Britanija za koju se procenjuje pad BDP-a od preko šest odsto ove godine plaćaće do 80 odsto plate za radnike koji bi ostali bez posla i za to će biti izdvojeno više od 10 milijardi evra.
Kompanije će dobiti odlaganje plaćanja poreza što će koštati državu preko 30 milijardi evra. Ukupne mere pomoći privredi UK bi mogle da iznose oko četiri odsto BDP-a.
Francuska će dati poreske olakšice u vrednosti 45 milijardi evra i 300 milijardi evra zajmova privredi.
Vlada je izrazila spremnost da nacionalizuje velike kompanije, a oko 8,5 milijardi evra biće potrošeno na isplatu plata radnicima koji su ostali bez posla tokom dva meseca.
Ali to su velike države i ekonomije sa kojima se nije porediti, zato da vidimo šta rade zemlje oko nas.
Albanska vlada pripremila je paket pomoći za privredu vredan 340 miliona evra. Velika preduzeća dobiće pomoć od oko 100 miliona, dok će MSP moći da računaju na oko 60 miliona evra.
Kamate za neplaćene račune za struju i za privredu i za stanovništvo pogođene epidemijom biće oproštene. Rok za plaćanje poreza na dobit za preduzeća sa prometom između 20.000 i 140.000 evra biće odložen za drugu polovinu godine.
Bugarska je najavila paket mera vredan 2,3 milijarde evra za pomoć preduzećima čije poslovanje je ugroženo širenjem Covid 19.
Državna razvojna banka (BDB) dobiće dodatni kapital od oko 250 miliona evra kojim će država garantovati za kredite ukupnom iznosu od oko 1,25 milijardi evra. Država će platiti 60 odsto zarada zaposlenih koji bi bili otpušteni zbog krize, a odloženo je i plaćanje poreza na dobit do 30. juna. Takođe će radnicima koji su na prinudnom odmoru biti ponuđeni beskamatni krediti.
Hrvatska je početkom prošle nedelje usvojila niz zakona za pomoć privredi u iznosu od oko četiri milijarde evra. Pre toga je Hrvatska narodna banka smanjila obaveznu rezervu banaka sa 12 na devet odsto kako bi bankama obezbedila rast likvidnosti od oko 1,4 milijarde evra.
Osim toga centralna banka je zabranila bankama isplatu dividendi za prošlu godinu, a isto se očekuje i za bonuse. Donet je tromesečni moratorijum na otplatu obaveza bankama i Hrvatskoj razvojnoj banci (HBOR).
Na tri meseca je odloženo i plaćanje poreza i doprinosa na zarade. Uporedo s tim privreda će moći da računa na kredite za likvidnost.
Država će nadoknađivati plate u visini minimalca za radnike koji bi u suprotnom bili otpušteni. Takođe će biti ubrzano odobravanje kredita iz evropskih fondova za koheziju i konkurentnost.
Crna Gora je takođe usvojila tromesečni moratorijum na otplatu obaveza bankama i lizing kompanijama.
Država je izdvojila kreditnu liniju od tri miliona evra po kamatnoj stopi od 1,5 odsto za kompanije koje se bave isporukom lekova, medicinske opreme i vozila, iz sektora turizma, transporta, usluga, kao i proizvodnje hrane. Plaćanje rente za državne nekretnine je odloženo za 90 dana, dok su sve javne nabavke osim hitnih za funkcionisanje zdravstvenog sistema zabranjene.
Severna Makedonija namerava da se zaduži za 600 miliona evra kako bi obezbedila likvidnost budžeta i sačuvala zaposlenost u vreme krize.
Za zaduživanja od 400 miliona evra država će ponuditi obveznice sa rokom do 12 meseci, dok će 87 miliona evra Makedonija pozajmiti od MMF-a i 100 miliona evra od Svetske banke. Za mikro i MSP preduzeća država će obezbediti 12 miliona evra beskamatnih kredita. Skoplje pregovara i sa EIB o kreditnoj liniji od 50 miliona evra koja bi se plasirala preduzećima bez kamate.
Rumunska vlada je povećala iznos garancija za kredite privedi pogođenoj epidemijom za milijardu evra, a prema najavama premijera Ludovika Orbana u slučaju nužde iznos se može povećati još trostruko.
Kamata na ove kredite će biti subvencionisana od strane države. Takođe, država garantuje do 90 odsto kredita do 200.000 evra i za 50 odsto kredita većih od 200.000 evra. Vlada će pokriti 75 odsto zarade ljudi koji su postali tehnički višak zbog krize i izdvojiće dva odsto BDP-a za pomoć sektorima pogođenim krizom.
Slovenačka vlada je spremila mere podrške ekonomiji vredne dve milijarde evra sa ciljem da se zaštite radna mesta.
Država će do maja sufinansirati plate i doprinose svih radnika za koje nema posla kako ne bi dobili otkaze, sa opcijom da se ovaj period i produži. Ovo važi i za ostale radnike koji zbog više sile ne mogu na posao, a tu spada i obaveza da se brine o deci.
Oni koji ostanu bez posla odmah dobijaju socijalnu pomoć za nezaposlenost. Preduzetnici će dobijati pomoć u visini 70 odsto minimalne zarade, kao i plaćene poreze i doprinose na platu. Istovremeno zaposlenima u javnom sektoru biće smanjene plate za 30 odsto dok traje kriza. Isto toliko biće srezane i nadoknade za članstvo u upravnim i nadzornim odborima državnih preduzeća.
Preduzećima pogođenim krizom biće ponuđeni krediti za likvidnost, a takođe će dobiti mogućnost odlaganja vraćanja kredita bankama do 12 meseci.
