Izuzetna vremena zahtevaju izuzetne mere. Zbog pandemije koronavirusa SAD, EU i Nemačka su odobrile milijarde evra i dolara kredita i pomoći. Da li su to pokušaji da se spreči recesija ili se svet već u njoj nalazi?
Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) je još 2. marta epidemiju korona virusa Covid 19, koja je u međuvremenu postala pandemija, opisala kao najveću pretnju globalnoj ekonomiji od finansijske krize 2008, piše Dojče vele.
Pod naslovom “Ekonomisti diskutuju o novcu iz helikoptera”, Tagesschau.de, onlajn portal prvog programa Nemačke televizije u četvrtak 12. marta 2020. u 11 sati piše: “Prošle sedmice (2. marta) američka centralna banka je iznenada drastično smanjila kamate – prvi put nakon finansijske krize 2008. Ali uticaj tog poteza čuvene FED banke trajao je – nekoliko minuta.”
To što je uradila američka centralna banka je inače politika koju Evropska centralna banka vodi poslednjih godina. Čak i mnogo drastičnije.
Razlog iznenadnog interesovanja za Fridmanov koncept je očigledan: monetarna politika je iscrpla gotovo sve svoje mogućnosti.
“Devedesetih godina, tadašnji šef američke centralne banke, Ben Bernanke, napravio je za centralnu banku Japana listu mera koje bi mogle da se preduzmu za jačanje ekonomije”, rekao je analitičar Komercbanke Ulrih Lojhtman i dodao: “Centralne banke sveta su od finansijske krize 2008. u potpunosti odradile tu listu – osim poslednje tačke: kiše para.”
“Kiša para” tako postaje poslednje sredstvo centralnih banaka. Ekonomisti Dojče banke su 2016. došli do zaključka da kiša para može biti značajno efikasnija od tradicionalnih sredstava monetarne i fiskalne politike.
