Više ljudi ce bankrotirati nego umreti od posledica virusa korona

Ekonomska opasnost korona virusa eksponencijalno je veća od rizika za javno zdravlje. Ako virus bude direktno uticao na vaš život, najverovatnije će se dogoditi da vas zaustavi u poslu, natera poslodavca da vas proglasi viškom ili vam odvede kompaniju u bankrot.

Kako piše ugledni Indenpendent, trilioni dolara izbrisani su s finansijskih tržišta ove sedmice i ovo je samo početak ako vlade zemalja ne uskoče.

Ako američki predsednik Tramp i dalje nastavi da se spotiče u rešavanju situacije, to bi moglo značajno uticati na njegove šanse za ponovni izbor. Džo Bajden posebno je identifikovao korona virus kao slabost za Trampa, obećavajući drugačiji i postojaniji način vođenja zemlje.

Koronavirus je do danas u svetu ubio više od četiri i po hiljade ljudi, ali ekonomski će osakatiti milione, posebno jer je epidemija stvorila savršenu oluju s padovima na berzi, naftnim ratom između Rusije i Saudijske Arabije i prelivanjem stvarnog rata u Siriji u novu potencijalnu migrantsku krizu.

Autor kaže kako se na koronavirus može gledati kao na trenutak kad su se niti koje spajaju globalnu ekonomiju razdvojile, startape i rastuće kompanije poput njegove, mogle bi na kraju platiti cenu.

Jednako je važno kao i borba protiv virusa – ako ne i važnije – “vakcinisati” naše ekonomije protiv nadolazeće pandemije panike. Ljudska patnja može doći u obliku bolesti i smrti. Ali može se doživeti i da ne možete platiti račune ili izgubiti dom.

Posebno se mala preduzeća muče dok presušuju lanci snabdevanja i ostavljaju ih bez proizvoda ili bitnih materijala. Kina je najveći svetski izvoznik i odgovorna je za trećinu svetske proizvodnje, pa je problem Kine svačiji problem, čak i usred trgovinskog rata između Bele kuće i Pekinga.

Sve to još više zabrinjava što vlade i dalje to vide kao zdravstvenu krizu, a ne kao ekonomsku. Vreme je da ekonomisti preuzmu inicijativu, pre nego što se prava pandemija raširi.

Teško je pretpostaviti da Italija neće ući u recesiju (deveta najveća svetska ekonomija sada je zatvorena). Teško je i zamisliti da, ako ne utiče na Evropu i njenog najvećeg trgovinskog partnera, Sjedinjene Države. I nemoguće je videti kako bilo što od ovoga neće doneti globalni pad, osim ako vlade ne uskoče brže i snažnije nego pre 12 godina tokom poslednje finansijske krize.

Autor nastavlja kako su ulozi ovoga puta veći jer se čini da postoji koordinirani napor da se ekonomski našteti mnogim zapadnim zemljama i upozori ih na agresivne trgovinske politike koje je Tramp s toliko entuzijazma usvojio.

Iako je Kina imala najveću štetu gledajući ekonomske i ljudske troškove virusa, mnogi će u Pekingu videti uzročnika slabljenja američke ekonomije i odvraćanja pažnje od Trampovih trgovinskih ratova za koje se činilo da eskaliraju bez ikakvog viđenja.

Gotovo savršeno sinrhonizovan sa korona virusom, izbio je rusko-saudijski naftni rat. Kratkoročno, i Moskva i Rijad mogu priuštiti 30-procentni pad cene nafte preko noći, ali američki posao s gasom iz škriljca ne može. Najskuplji postupak proizvodnje znači da veliki deo američkog naftnog sektora jednostavno neće postojati ako cene nafte ostanu na istorijskim minimumima, što će dovesti do zatvaranja, gubitka radnih mesta i možda čak do recesija na državnom nivou, prenosi Klix.ba.

Ovdje se radi o mnogo više od korona virusa, cena nafte ili čak globalne ekonomije. Ovde se radi o ravnoteži moći Istoka i Zapada. Epicentar toga bila je poslednjih deset godina Sirija. Nakon decenije sukoba na terenu, čini se da je ovo suočavanje sada eskaliralo iz “proxy” rata u ekonomski sukob.

Supersile Rusija i Kina u nastajanju bile su svedoci onoga što su mnogi smatrali američkom nebitnošću u Siriji. I oni sada pokušavaju da cementiraju svoju viziju uistinu višepolarnog sveta. Umjesto da američkoj saveznici Saudijskoj Arabiji dopuste da vodi naftna tržišta putem kartela OPEC, Rusija i Kina žele preoblikovati globalna tržišta – i ravnoteže snaga – u svoju korist.

Kako bi preživjeli ove promene, SAD, Velika Britanija i drugi moraće da zaštite budućnost svojih velikih i malih kompanija i traže mogućnosti da se okoriste novim svetskim ekonomskim poretkom, a ne uskraćivajući ga. Ignorisanje ovih promena biće još štetnije od bilo koje pandemije gripe.