NBS uvodi registre novčanih doznaka i sefova zbog sprečavanja pranja novca
Zbog pranja novca, Narodna banka Srbije (NBS) ubuduće će voditi registar korisnika novčanih doznaka i registar sefova.
Na osnovu Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, ova ovlašćenja dobija centralna banka, a posao registracije počinje od 1. juna 2020. U međuvremenu, NBS je usvojila odluke kojima se bliže uređuju način vođenja ovih registara, način i rokovi dostavljanja podataka u ove registre, kao i način ostvarivanja uvida u te podatke.
“Sve banke i pružaoci platne usluge izvršavanja novčane doznake dužni su da do 15. aprila 2020. ispune sve neophodne tehniče uslove za dostavljanje podataka u ove registre i da obaveste NBS o tome. To za njih neće biti problem, niti će iziskivati dodatne troškove, imajući u vidu da se radi o subjektima nadzora koji sa NBS već imaju uspostavljene zaštićene kanale komunikacije za dostavljanje velikog broja podataka i izveštaja, a koji ispunjavaju najviše standarde informacione bezbednosti”, kažu u centralnoj banci.
Cilj uspostavljanja jedinstvenih registara novčane doznake i sefova jeste unapređenje efikasnosti sistema za sprečavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma omogućavanjem nadležnim organima u tom sistmu (tužilaštva, sudovi, policija i Uprava za sprečavanje pranja novca) da brzo i pouzdano pristupe podacima o korisnicima sefova i licima koja vrše platne transakcije bez otvaranja platnog računa, budući da će podaci sada da se vode centralizovano i da će se redovno dostavljati i ažurirati.
U skladu s međunarodnim standardima FATF i nacionalnom procenom rizika, gotovinske transakcije po pravilu nose veće rizike, a imajući u vidu primenu savremenih tehnologija i brzinu izvršavanja platnih transakcija i u međunarodnom prometu, neophodno je stvoriti baze podataka koje će omogućiti efikasan i blagovremen pristup nadležnih organa u zakonom propisanim slučajevima.
Obavezu redovnog dostavljanja podataka u registar korisnika novčane doznake imaju svi pružaoci platne usluge izvršavanja novčane doznake – banke i platne institucije koje pružaju ovu uslugu, kao i Pošta Srbije.
“Napominjemo da će se u ovom registru voditi samo podaci o korisnicima platne usluge izvršavanja novčane doznake, koja predstavlja platnu uslugu kod koje se sredstva primaocu isplaćuju u gotovom novcu, a ne preko platnog računa, što je u ovom trenutku usluga koja se u najvećoj meri kod prekograničnih transakcija pruža preko globalnih servisa za prenos novca kao što su Vestern junion, Manigram ili RIA. Dakle, podaci u ovom registru odnosiće se na korisnike ove platne usluge bez obzira na to da li primaju ili šalju novčana sredstva, a ne i na građane koji preko platnih računa u bankama primaju novčana sredstva iz inostranstva po osnovu penzija i zarada, socijalne pomoći”, kažu u NBS.
Iz centralne banke dodali su i da će se u registrima voditi podaci o korisnicima novčanih doznaka, a ne i o konkretnim novčanim transakcijama i iznosima tih transakcija. Podaci iz Jedinstvenog registra korisnika novčane doznake neće biti javno dostupni, već će se na njih primenjivati odredbe Zakona o platnim uslugama koje se odnose na poslovnu tajnu i odredbe propisa kojima se uređuje zaštita podataka o ličnosti.
Izvor: Politika / B92
