Mali: Imamo dovoljno rezervi za bilo kakvu globalnu krizu u budućnosti
Ministar finansija Srbije, Siniša Mali, izjavio je da je prioritet Vlade Srbije dalji rast ekonomije, da se neće igrati s teško stečenom makroekonomskom stabilnošću i najavio da će 2025. godine bruto domaći proizvod (BDP) iznositi 73 milijarde evra.
“Imamo apsolutnu koordinaciju monetarne i fiskalne politike”, kazao je Mali na otvaranju Kopaonik biznis forumu i istakao da je prošle godine zavržena konsolidacija javnih finansija.
Podsetio je da je prošla godina za Srbiju bila najuspešnija po ekonomskim pokazateljima u protekloj deceniji i pored mera fiskalne konsolidacije.
“U poslednjem kvartalu stopa rasta bila je 6,1 odsto, a godina je završena sa stopom rasta od 4,2 odsto”, rekao je Mali i istakao da bi taj rast bio i veći da EU nije uvela kvotu za izvoz čelika, a Priština taksu na uvoz robe iz Srbije.
Podsetio je i da je Srbija četiri godine zaredom ostvarila suficit u budžetu, a da je u prva dva meseca ove godine rezultat bio bolji za 19,4 milijarde dinara, “jer bolje ide naplata poreza i troškovi se drže pod kontrolom”.
“Javni dug je pod kontrolom i imamo dovoljno rezervi ukoliko bude potrebno za bilo kakvu globalnu krizu u budućnosti”, rekao je Mali.
Ukazao je i da je učešće javnog duga u BDP-u, koji je pre šest-sedam godina bio veći od 75 odsto, sada ispod 50 procenata, dodavši da će se sa Međunarodnim monetarnim fondom dogovarati da li će i na koliko taj udeo biti ograničen.
Mali je podsetio i da je “Fajnenašal tajms” ocenio da je Srbija u 2019. privukla najviše stranih direktnih investicija u svetu, gledano po veličini države.
Prema njegovim rečima prošle odine u Srbiji je ralizovano 105 stranih direktnih investicija ukupne vrednosti 3,6 milijardi evra.
“Samo RTB i Meita su prošle godine doprinele rastu izvoza sa 460 miliona evra“, kazao je Mali i naveo kako očekuje da će sličan doprinos imati i nedavno otvorene fabrike drugih kompanija.
Istovremeno, naglasio je, u strukturi uvoza u Srbiju dominiraju repromaterijali i mašine, što kako je naglasio, predstavlja osnovu za dalji rast i veću zaposlenost.
Kreditni rejting zemlje je prema njegovim rečima najvažniji pokazatelj ekonomskog uspeha zemlje.
“Srbija je na korak do investicionog rejtinga, što mnogo znači po pitanju cene kapitala, atraktivnosti privrede u celini”, rekao je on.
Mali je kazao da će ukolio sve bude bilo teko po planu, Srbija ove ili najkasnije sledeće godine dobiti investicioni rejting.
Podsetio je da se Srbija 2019, nakon sedam godina, vratila i na međunarodno tržište kapitala i istakao da je to pokazatelj uspeha reformi koje su sprovedene.
Podestio je da su bile dve emisije evroobveznica, kao i da je u protekle dve nedelje Srbija imala dve emisije obveznica, prva na 20 godina u evrima sa prinosom od tri odsto, a druga u dinarima na 12 godina sa prinosom od 3,4 odsto.
Do juna će, kako je dodao, biti predstavljena i nova Strategija razvoja tržišta kapitala.
“Bez razvoja tržišta kapitala ne mogu da se obezbede visoke stope razvoja ekonomije”, rekao je Mali i dodao da mora da se proširi mogućnost kompanija u Srbiji da se zadužuju povoljnije.
Podsetio je i da je od 180 zakona koji su usvojeni prošle godine, 74 bilo iz nadležnosti Ministarstva finansija.
Među najvažnijima je izdvojio Zakon o javnim nabavkama, koji će će jula ove omogućiti rad portala javnih nabavki, što znači da će se sve javne nabavke sprovoditi elektronski i na taj način omogućiti transparentnost, veću konkurenciju i manju mogućnost korupcije, dok bi Zakon o računovodstvu trebalo da obezbedi uvođenje elektronskih faktura.
Najavio je i da će država nastaviti sa postepenim smanjivanjem poreskih opterećenja na zarade.
