Rast franka utiče na visinu rate zaduženih u švajcarskoj valuti
Švajcarska valuta franak (CHF) poslednjih nedelja jača prema ostalim svetskim valutama. Trenutno za franak treba izdvojiti 1,064 evra, što je vrednost koja odavno nije dostignuta. Kurs franka tako se približio rekordnoj vrednosti koju je dostigao 2015. godine, posle odustajanja Švajcarske centralne banke od fiksnog kursa prema evru.
Njegov rast će se svakako odraziti prvo na visinu rate za sve one koji je plaćaju u švajcarskim francima, koja će biti malo veća, a s druge strane konverzija kredita u evre će biti nešto skuplja.
To se desilo i prošle godine, sredinom leta. Podsetimo, rast švajcarskog franka uticao je na visinu rate u CHF, što je bila samo nova muka za zadužene u švajcarcima koji su bili u procesu konverzije kredita u okviru leks specijalisa.
Franak je oduvek valuta utočišta kada u svetu manjka sigurnosti, te stoga ne čudi to da se sve više ulagača okreće ”švajcarcima” usled epidemije koronavirusa koja ima potencijal da uspori ili u slučaju globalne pandemije razbije sve izglede za ekonomski rast.
Međutim, ovoga puta jačanje švajcarca ekonomski analitičari pravdaju sasvim drugim razlozima.
Ispod radara šire javnosti, prošla je odluka da je ministarstvo finansija SAD nedavno stavilo Švajcarsku na listu zemalja koje, prema shvatanju Amerikanaca, manipulišu kursom.
Amerikanci su poručili Švajcarcima kako bi bilo dobro da srežu poreze i krenu u agresivniju javnu potrošnju, čime su na neki način ispalili hitac upozorenja Švajcarskoj narodnoj banci SNB, za koju se smatra da ima puno manje prostora u odbrani kursa franka i zaustavljanja njegovog jačanja.
Prema mišljenju mnogih međunarodnih analitičara, takva situacija u značajnoj meri ograničava Švajcarskoj centralnoj banci mogućnost eventualnih intervencija na FX tržištu.
Izvor: Telegraf
