Srbija bi mogla platiti sudske troškove Zagrebačke banke u sporu oko Jugobanke

Ova odluka je doneta pošto je PAS usvojio žalbu Zagrebačke banke i po drugi put naložio ponovno odlučivanje Privrednog suda u Beogradu o zahtevu za priznanje strane sudske odluke, koji je u ovom slučaju doneo Trgovački sud u Zagrebu.

U ovom slučaju Privredni sud u Beogradu je, u odluci u koju je Tanjug imao uvid, pored ostalog zaključio, da je nesporno da je odluka čije se priznanje traži postala pravosnažna i izvršna i da je Jugobanci bilo omogućeno da učestvuje u postupku u Zagrebu u kojem je ta odluka doneta.

Istovremeno je zaključio da bi njenim priznanjem bio povređen domaći javni poredak, zbog neusklađenosti hrvatske odluke sa domaćim propisima.

Ova odluku PAS je ukinuo jer smatra da je pogrešan zaključak prvostepenog suda o javnom poretku te, naglašava da se odluka hrvatskog suda mora ceniti u celiništo znači i u pogledu troškova.

Podsetio je da je Trgovački sud u Zagrebu usvojio prigovor prigovor zastarelosti u ovom slučaju i zbog toga je naložio je da se u ponovnom postupku utvrdi da li postoji materijalni reciprocitet, kao i da li ima suprotnosti javnom poretku.

Beogradski advokat i savetnik za praćenje postupaka u Hrvatskoj Ivan Simić upozorava da je zahtev za troškove ovog postupka samo jedan od oko 180 potencijalnih zahteva hrvatskih preduzeća i banaka za naplatu u Srbiji.

Svi ti troškovi su, kako objašnjava za Tanjug, nastali u postupcima koje su srpska preduzeća vodila u Hrvatskoj radi ostvarenja imovinskih prava i potraživanja srpskih banaka od preduzećima u Hrvatskoj na ime neplaćenih kredita.

Simić je napomenuo da su svi hrvatski sudovi odbili zahteve srpskih preduzeća i banaka za povraćaj objekata koje su gradili ili kupovali, odnosno povraćaj sredstava na ime kredita koje su davali hrvatskim preduzećima, pre raspada SFRJ.

“Sa druge strane sudovi u Srbiji su usvojili sve zahteve hrvatskih preduzeća u pogledu njihovih pretenzija mahom prema nepokretnoj imovini, iako je osnov za traženje bio značajno slabiji”, naveo je Simić, koji smatra da je i pravnim laicima očigledna disproporcija u postupanju dva pravna poretka – srpskog i hrvatskog.

On je podsetio da je isti ovaj sud sa sedištem u Beogradu – Privredni apelacioni sud (PAS), prošlog leta doneo suprotnu odluku od ove najnovije vezane za zahtev zagrebačke banke, kada je potvrdio odluku Privrednog suda u Beogradu kojom je odbijeno priznanje odluke hrvatskog suda u vezi sa naplatom troškova iz jednog drugog postupka.

Simić odluku PAS smatra presedanom i upozorava na odsustvo reciprociteta i diskriminatorske propise koje primenjuje hrvatsko pravosuđe.

“Zagrebačka banka je preuzela upravljanje potraživanjima Jugobanke na osnovu diskrimatorskih propisa i to: Zakona o načinu likvidacije i Uredbe o načinu likvidacije, poslovanja glavnih filijala Jugobanke DD Beograd iz 1992/93 godine i Odluke o određivanju banaka sa sedištem u Hrvatskoj koje će obavljati poslove likvidacije glavnih filijala Jugobanke DD koje su poslovale u Hrvatskoj, takođe iz 1992 godine“, precizirao je Simić.

Inače, nijedan od ova tri propisa nije bio predmet meritorne ocene Evropskog suda za ljudska prava, jer prema stavu tog suda – svi propisi koje Hrvatska donosila pre 1997. godine, kada je postala potpisnik Evropske konvencije, ne podležu njenom vremenskom važenju.

Zbog toga ni Evropski sud, kako je ukazao u ranjim odlukama, nema ovlašćenja da ih preispituje.

Evropski sud je, najpre u slučaju “Mladost turist protiv Hrvatske”, 2018. godine odbacio predstavku srpske kompanije i zauzeo načelni stav da sam Sporazum o pitanjima sukcesije, odnosno njegov Anex G, ne daje fizičkim i pravnim licima pravni osnov za povraćaj imovine nakon raspada SFRJ.

Odbacivanjem predstavke, Evropski sud je zapravo odbio da raspravlja o hrvatskim zakonima koji su omogućili nacionalizaciju imovine srpskih fizičkih i pravnih lica.

Evropski sud smatra da bi povraćaj imovine eventualno bio moguć tek kada bude sklopljen dodatni bilateralni ugovor između Hrvatske i Srbije, kojim bi se konkretizovale odredbe Anexa G i rešila imovinska pitanja.

Izvor: RTV