Promene vlasničke strukture u bankama posledica globalnih procesa ukrupnjavanja u okviru bankarskih grupacija
Bankarsko tržište u Srbiji kreće se u pravcu efikasnijeg upravljanja i očekivani trend ukrupnjavanja će se verovatno nastaviti još neko vreme, smatraju ekonomski stručnjaci. Ne tako davno, u Srbiji je poslovalo čak 47 banaka, a danas ih, prema podacima Narodne banke Srbije, ima 26.
Veliki broj banaka koje su postojale još početkom 2000-ih godina, u međuvremenu je kroz kupovine ili pripajanja promenilo nazive i korporativne boje. Trenutno je najaktuelnija priča oko najavljene prodaje Komercijalne banke, ali svi se dobro sećaju i Nacionalne štedionice, HVB banke, Metals banke, Credy banke, Continental banke, Novosadske banke, Niške banke, Panonske banke, Ju banke, Alfa banke, Laiki banke, Marfin banke… Svi ovi nazivi banaka otišli su u istoriju.
“Tržište banaka u Srbiji kreće se u pravcu efikasnijeg upravljanja i većeg stepena koncentracije. Taj trend će se verovatno i dalje produžiti sa nekim novim akvizicijama i ukrupnjavanjem, i to je očekivano, jer smo imali preveliki broj banaka za ovu veličinu tržišta. Polako se krećemo ka optimalnom broju koji će moći na efikasan način da zadovolji naše potrebe”, objašnjava u razgovoru za “Blic Biznis” Zoran Grubišić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji.
Da je trend ukrupnjavanja i konsolidacije bankarskog sistema prisutan već neko vreme, pokazuje i činjenica da je teško ispratiti sve kupovine, prodaje i preimenovanja banaka u proteklom periodu. Među najnovijim vestima su pripajanje Sosijete Ženeral banke OTP grupi i promena naziva Telenor banke, koja je postala Mobi banka.
Ako se pogleda malo dalje u prošlost, poznavaoci ekonomskih prilika će se setiti da je Nacionalnu štedionicu kupila grčka EFG banka, HVB banka je postala Unikredit, a Metals banku je najpre preuzela država, da bi zatim postala Razvojna banka Vojvodine koja je kasnije otišla u stečaj. Kragujevačku Credy banku kupila je Kreditna banka Maribor, posle čega je postala vlasništvo Direktne banke. Ista banka preuzela je Findomestik, a zatim i Pireus banku, dok je austrijski Erste na srpsko bankarsko tržište ušao kupovinom Novosadske banke. Ju banku je prvo kupila grčka Alfa banka, a nju je zatim preuzela AIK banka…
Interesantno je da su, uz trend konsolidacije postojećih, na srpsko bankarsko tržište 2014. i 2016. stigle i dve nove banke – Mirabank i Bank of China.
Sve manje i radnika i poslovnica
Smanjenje broja banaka na srpskom tržištu donelo je od 2010. godine i smanjenje broja zaposlenih u bankama za 8.000, dok je broj poslovnica smanjen sa 2.600 na 1.600.
“Spajanja i akvizicije koje smo imali ove godine su uglavnom očekivana, sada ostaje da vidimo šta će biti sa Komercijalnom bankom. U principu, treba pratiti dešavanja jer će verovatno biti novih ponuda za preuzimanje pojedinih banaka, kao i reakcija postojećih vlasnika. To je živo tržište korporativnog upravljanja i ono prosto tako funkcioniše”, ističe Zoran Grubišić i dodaje da pitanje vlasništva nema veze sa upravljanjem bankom, i da ove promene ne utiču na obične klijente.
U skladu sa tim, on takođe ne očekuje posebne promene u poslovanju banaka ili bankarskim uslovima na tržištu, kao rezultat promene vlasništva.
Iz Narodne banke Srbije više puta su navodili da su promene vlasničke strukture u bankama uglavnom inicirale matične banke, ali i podsećali da je to posledica globalnih procesa ukrupnjavanja u okviru bankarskih grupacija.
“Konsolidacija bankarskog sektora u Srbiji je motivisana odlukama matica banaka iz Evrope koje napuštaju određene regione, pa i tako i Srbiju. S druge strane, u Srbiju i dolaze banke, a najvažnije je da ni deponenti ni država ne snose posledice tuđih odluka”, rekla je nedavno za “Blic Biznis” guvernerka Jorgovanka Tabaković.
Prema ocenama NBS, sve ove promene imaju pozitivne posledice za građane i privredu, a diversifikacija vlasničke strukture povećava otpornost bankarskog sektora na potencijalne šokove i jača stabilnost bankarskog sistema u celini.
