Trend pada problematičnih kredita (NPL) nastavljen je u većini zemalja u regionu centralne, istočne i jugoistočne Evrope (CESEE), kako u nominalnom iznosu, tako i po udelu u ukupnim plasmanima, a Srbija se po stopi smanjenja obima NPL-ova nalazi u samom vrhu među 17 zemlja regiona.
Prema izveštaju “NPL Monitor”, objavljenom na veb sajtu Bečke inicijative, obim NPL-ova u regionu CESEE iznosio je 35,2 milijarde evra na dan 30. juna 2019, i smanjen je za 8,4 odsto ili za 3,2 milijarde evra na godišnjem nivou. U odnosu na jun 2018. godine, koeficijent NPL-ova u regionu smanjen je za 0,9 procentnih poena, na 4 odsto u proseku. To je značajno poboljšanje u odnosu na mart 2014. godine, kada je ta stopa iznosila 9,8 odsto, prenosi Tanjug.
U izveštaju se ističe da su najveći pad obima problematičnih kredita, znatno iznad prosečne stope za region CESEE, u periodu od juna 2018. godine do juna 2019. zabeležili Slovenija (za 33,1 odsto), Crna Gora (30,9), Srbija (28), Estonija (26,9) i Mađarska (za 25,5 odsto), prema podacima “NPL Monitora”.
Značajna poboljšanja su registrovali i Bugarska (smanjenje za 0,6 milijardi evra ili za 15,8 procenata), Hrvatska (smanjenje za 0,6 milijardi evra ili 14,6 odsto) i Rumunija (smanjenje od 0,5 milijardi evra ili za 14,6 odsto).
Prema tabeli objavljenoj u studiji, nivo problematičnih kredita u Srbiji je na kraju juna ove godine iznosio 5,2 odsto.
Podsećanja radi, guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković je u novembru saopštila da je nivo NPL-ova u međuvremenu dodatno smanjen, na najniži nivo od kada se sprovodi Akcioni plan, na svega 4,7 procenata.
Prema “NPL Monitoru”, među zemljama u CESEE regionu postoji značajan disparitet u pogledu NPL koeficijenata, koji se kreću u rasponu od 0,4 odsto u Estoniji do 11,2 procenta u Albaniji. Dodaje se da je Albanija jedina zemlja u regionu gde je NPL koeficijent i dalje iznad praga od 10 procenata.
Takođe se navodi da su dve zemlje zabeležile porast obima NPL-ova od juna 2018. godine, i to Poljska za 300 miliona evra ili 2,4 odsto, na 13 milijardi evra, i Severna Makedonija za 40 miliona evra ili 17,2 procenta, na 300 miliona evra.
Kada je reč o ostalim pokazateljima za Srbiju, problematični krediti su prema ovoj studiji na kraju juna iznosili jednu milijardu evra, što čini 2,4 odsto prošlogodišnjeg bruto domaćeg proizvoda zemlje, a njihova pokrivenost ukupnim rezervisanjima za potencijalne gubitke po osnovu kredita je bila 60,8 procenata.
