Kineske investicije u Evropi značajno su pale u poslednjih godinu dana. Deo razloga za to svakako leži i u restrikcijama zvaničnog Pekinga.
Ekonomski problemi unutar Kine i trgovinski rat Kine i SAD su glavni razlozi zbog kojih Kina pokušava da kontroliše “izvoz” novca iz zemlje.
Državna administracija za strane valutne odnose (SAFE), ključni vladin regulator, saopštila je ove nedelje kako je glavni zadatak za iduću godinu sprečiti “nenormalne” odlive kapitala i onemogućiti nelegalne trgovinske aktivnosti, piše CNN Biznis.
Agencija je već preduzela određene korake. U novembru, kaznila je Čajnabank pejments s 4,2 miliona dolara – što je jedna od najvećih kazni ikad izrečenih – zbog isplate novca u inostranstvo, prenosi Seebiz.
Regulator nije otkrio koliko je novca bilo transferisano, ali moglo bi da se radi o desetinama miliona juana jer se kazne određuju prema visini iznosa koji je isplaćen.
Jedna od kompanija za onlajn plaćanja, podružnica kompanije JD-com u vlasništvu milijardera Ričarda Liua, rekla je za CNN Biznis da su transfere novca preuzeli “spoljni trgovci” koji su iskoristili rupe u zakonu.
Nisu samo kompanije u pitanju. Ranije ovoga meseca, jedan klijent Banke Kine izvukao je 50.000 dolara u gotovini sa svog računa u toku jedne nedelje. SAFE je kaznio banku s gotovo 6.000 dolara zbog kršenja vladinog pravila o ograničavanju podizanja novca s računa u stranoj valuti. Iako se radi o relativno malenom iznosu, ova kazna simbolizuje odlučnost vlade da spreči takve “nekontrolisane” isplate novca.
Ograničenje iznošenja kapitala proizlazi iz zabrinutosti za kinesku ekonomiju koja je pogođena hlađenjem domaće potražnje i dugotrajnim trgovinskim ratom sa Sjedinjenim Državama. Narodna banka Kine dozvolila je slabljenje juana, čime je pomogla državi da se bori protiv negativnih efekata povećanih američkih tarifa.
Kineska vlada uspela je u svom naumu. U prvoj polovini ove godine iz Kine je izašlo 74 milijarde dolara kroz regulisane kanale, a to je najmanje u poslednjih deset godina.
Ali kroz “neregistrovane” transakcije iz Kine je izašla rekordna količina novca. Procenjuje se – čak 131 milijarda dolara u prvih šest meseci 2019. Džin Ma, šef kineskog odseka u Institutu za međunarodne finansije, kaže kako je takav rast posledica “intenziviranih trgovinskih tenzija”.
Kina ima dobar razlog zbog kog pokušava da zadrži novac unutar države. Poslednji puta kada je velika količina novca koja je napuštala zemlju, bilo je to 2015. i 2016. godine, ekonomija je bila u problemima i Narodna banka Kine morala je da devalvira juan i time utiče na finansijska tržišta.
U proseku, količina novca koji napušta Kinu odgovara nivou od šest procenata kineskog BDP-a svake od te dve godine, kažu procene Kineske akademije društvenih nauka, vladinog „tink tanka“. Ukupno, Kina je izgubila oko 1,28 biliona dolara, i bila je prisiljena da posegne u devizne rezerve kako bi sprečila daljnju deprecijaciju domaće valute.
U te dve godine kineske devizne rezrve potonule su za više od 800 milijardi dolara. Otad je zvanični Peking preduzeo ozbiljne mere ne bi li pojačao kontrolu kapitala i otežao ljudima da zamene novac za stranu valutu ili iznesu sredstva van zemlje.
