Ko je 2009. uložio dolar u bitkoin, danas ima 90.000 puta više

Prema nedavnom izveštaju “Bank of Amerike”, ako ste investirali jedan dolar u bitkoin na početku decenije on bi danas vredeo više od 90.000 dolara.

Bitkoin (XBT) se trenutno procenjuje na oko 7.000 dolara. Iako je to znatno niže od maksimalne cene koju je postigao pre dve godine (20.000 dolara), znatno je više od nekoliko penija koliko je jedan bitkoin koštao pre 10 godina.

Bitkoin je i dalje visoko rizična investicija, ali je u toku poslednje decenije postao najpopularnija i naširoko prihvaćena kriptovaluta. Sve je više mesta gde se bitkoin prihvata kao sredstvo plaćanja, a nekoliko investicionih kompanija i sve više menjačnica uvrštava bitkoin kao legitimnu valutu za trgovinu, prenosi Index.hr.

Fejsbuk već duže vreme planira da pokrene svoju digitalnu valutu pod imenom Libra, što samo pokazuje da su kriptovalute sve zastupljenije i da će im sve više investitora poklanjati pažnju.

Izveštaj korporacije “Bank of Amerika” navodi i nekoliko drugih zanimljivih činjenica o kretanju tržišta u prethodnoj deceniji. Nakon velike svetske finansijske krize krajem prethodne decenije, tržište se oporavilo, akcije su rasle i dostigle nove nivoe uprkos trgovinskom ratu SAD i Kine, uprkos napadu predsednika TrAmpa na federalne rezerve, neizvesnosti oko Bregzita i ekonomskog usporavanja Evrope, kao i kontinuirano lošem stanju u Japanu.

Amerika na vrhu, Grčka i Mjanmar za izbegavanje

I dok je bitkoin bio pravo investicijsko otkriće u ovoj deceniji, svato ko je trgovao s kjatom (lokalnom valutom Mjanmara), nije se mnogo usrećio. Etnički sukobi, nasilje i nestabilnost nekadašnje Burme doprineli su da svako ko je na početku 2010. uložio jedan dolar u kjat danas poseduje nešto manje od pola centa.

Kada su akcije u pitanju, Grci su se neprekidno borili s dužničkom krizom u koju su zapali. Investicioni stratezi “Bank of Amerike” Majkl Hartnet i Tom Rikets zabeležili su u izveštaju da jedan dolar uložen na grčko tržište kapitala u 2010. godini danas vredi svega sedam centi.

Berza Sjedinjenih Američkih Država bila je najbolja berza na svetu. Jedan uloženi dolar u američke akcije na početku 2010. godine danas vredi oko 3,46 dolara, što je povećanje od blizu 25 odsto. Američke obveznice takođe ne zaostaju jer je i njihova je vrednost duplirana. S druge strane, Turska, je doživela pad svojih obveznica u prethodnih 10 godina. Jedan uloženi dolar u turske obveznice danas vredi samo 61 cent. Mnoge obveznice više ne stvaraju nikakav prihod investitorima.

Negativne kamatne stope pogodovale su zlatu, ali je nafta devalvirana

Nekoliko centralnih banaka širom sveta snizilo je kamatne stope toliko da su otišle ispod nule, a sve kako bi podstakle razvoj posrnulih ekonomija. Kao posledica toga, iz “Bank of Amerike” poručuju da je u 2019. godini globalni dug država uvećan na 17 biliona dolara, uz negativne prinose. U 2010. godini nijedna obveznica nije imala negativne prinose.

Brazilska centralna banka bila je najaktivnija u prethodnoj deceniji,pa je čak 49 puta smanjivala ili povećavala svoje kamatne stope od 2010. godine. S druge strane, banka Japana bila je “najmirnija”, uz samo jedno smanjenje kamatnih stopa u toku 2016. godine.

Kako su kamatne stope padale, investitori su se usredsredili na zlato. Jedan dolar uložen u zlato 2010. godine danas vredi 1,34 dolara. Nasuprot tome, investiranje u naftu nije se isplatilo, za jedan uložen dolar 2010. godine danas se mogu dobiti 74 centa.

Izvor: B92