Izvršni odbor Narodne banke Srbije, na sednici održanoj 12. decembra 2019. godine, usvojio je Odluku o izmeni i dopunama Odluke o adekvatnosti kapitala banke i Odluku o izmenama i dopunama Odluke o upravljanju rizicima banke.
Kako su naveli u NBS, usvajanjem ovih podzakonskih akata uspostavljaju se nova pravila za banke, koja imaju za cilj promenu valutne strukture kreditiranja u pravcu što većeg učešća dinarskog kreditiranja u ukupno odobrenim kreditima u Republici Srbiji i stvaranje ambijenta kojim se podstiče povoljnije finansiranje privrede, a posebno malih i srednjih preduzeća, u dinarima. Na ovaj način nastavljaju se aktivnosti na dinarizaciji finansijskog sistema koje Narodna banka Srbije preduzima sa aspekta svojih nadležnosti, a istovremeno se umanjuju potencijalni rizici po stabilnost finansijskog sistema koji mogu proisteći iz znatnog učešća devizno indeksiranih kredita i kredita u stranoj valuti u bilansima banaka.
“Novina koju donosi Odluka o izmeni i dopunama Odluke o adekvatnosti kapitala banke jesu podsticaji bankama za čisto dinarsko kreditiranje (bez ugovorene valutne klauzule) i sve ostale plasmane u dinarima mikropreduzećima, malim i srednjim preduzećima, preduzetnicima i poljoprivrednicima. Naime, za razliku od dosadašnjeg rešenja koji na isti način tretira sve plasmane banke pomenutim licima bez obzira na valutu, od sada će dinarski plasmani uživati povoljniji regulatorni tretman – banke će izdvajati manje kapitala za pokriće rizika po osnovu plasmana u dinarima nego po osnovu nedinarskih i devizno indeksiranih plasmana ovim kategorijama dužnika. Navedeni podsticaji predstavljaju dodatnu meru u kontekstu obezbeđenja povoljnijih uslova za kreditiranje ovog najpropulzivnijeg dela privrede i generatora privrednog rasta svake ekonomije”, naveli su u NBS.
Dodatna novina uvedena pomenutim propisom, navode, ima za cilj da podstakne odobravanje kredita u dinarima uvođenjem mera kojima se destimuliše odobravanje novih, nenamenskih i neinvesticionih, devizno indeksiranih kredita i kredita u stranoj valuti privrednim subjektima, preduzetnicima i poljoprivrednicima. Naime, uvedeni su maksimalni procenti učešća ovih kredita, čije će prekoračenje predstavljati osnov za odgovarajuće umanjenje kapitala banke (u periodu od 1. jula do 31. decembra 2020. godine ovaj procenat iznosi 78%, zatim se procenat snižava za 7 procentnih poena svake naredne godine, tako da od 1. januara 2024. godine prihvatljiv procenat učešća iznosi 50%). Pored postepenosti, navedenu meru karakteriše i odsustvo bilo kog vida zabrane kreditiranja, budući da i nadalje ne postoje prepreke da banka odobri nenamenski i neinvesticioni kredit sa ugovorenom valutnom klauzulom ili kredit u stranoj valuti bilo kom klijentu, ako nakon toga održava odgovarajući nivo kapitala, tj. ako u svakom trenutku ima dovoljno sopstvenih sredstava za ispunjenje svih regulatornih zahteva.
“Takođe, sveobuhvatan pristup Narodne banke Srbije pitanju devizno indeksiranog i deviznog kreditiranja rezultirao je i unapređenjem regulatornog okvira za upravljanje rizicima banke u ovoj oblasti, te su Odlukom o izmenama i dopunama Odluke o upravljanju rizicima banke precizirani zahtevi prema bankama u navedenom smislu, čime se uspostavlja preventivni okvir za uspešno odolevanje potencijalnim rizicima u bankarskom sektoru po osnovu nedinarskih izloženosti (potraživanja) banaka”, rekli su u NBS.
