Evropska komisija neće žuriti sa reformom u borbi protiv pranja novca

Evropska komisija saopštila je da će razmotriti reforme pranja novca tek nakon što dovrši temeljnu procenu tog pitanja, pokopavajući nade da će izvršna vlast EU brzo postati strožija u borbi protiv prljavog novca koji teče kontinentom.

Prošle sedmice vlade EU podržale su plan ojačavanja bloka u borbi protiv pranja novca usled niza bankarskih skandala. Kazali su da bi trebalo razmotriti osnivanje tela EU sa nezavisnom strukturom i direktnim ovlašćenjima nad zajmodavcima, što je u skladu sa sličnim pozivima Evropskog parlamenta, piše Indikator.ba.

Ali izvršna komisija EU uskoro ne planira konkretne predloge.

“Postupićemo prema potrebi nakon temeljne procene”, rekao je Valdis Dombrovskis, naglašavajući da je u ovoj fazi teško pretpostaviti ishod ove analize.

Dombrovskis je rekao da želi brzi napredak, ali planira izdati samo akcioni plan za borbu protiv pranja novca krajem marta, pokazuje nacrt dugoročne agende komisije.

To je privuklo kritiku zakonodavaca koji su želeli da Evropska unija hitno deluje. “Kada je reč o borbi protiv pranja novca, potrebno nam je manje akcionih planova i više zakonodavnih mera”, rekao je Markus Ferber, nemački zastupnik desnog centra koji u finansijskim pitanjima vodi najveće političko udruženje u Evropskom parlamentu.

Kazao je da su vlade i zakonodavci jasno stavili do znanja da su reforme za borbu protiv prljavog novca hitne. “Bio bih razočaran kad bi te jasne poruke rezultirale samo još jednim akcionim planom”.

“Već imamo mnogo procena uticaja. Moramo ih sada koristiti. Komisija bi trebala ubrzati rad”, rekao je zastupnik Zelenih Sven Giegold.

EU je prošle godine usvojila akcionki plan za pranje novca, nakon što se pokazalo da je 200 milijardi evra (220 milijardi USD) sumnjivih plaćanja izvršeno kroz malenu estonsku podružnicu Danske banke, u najvećem skandalu EU sa pranjem novca.

Uprkos tome što kriminalne organizacije često peru sredstva nezakonitim aktivnostima u inostranstvu, borbu protiv finansijskog kriminala u EU trenutno vode nacionalne vlasti koje ne ostvaruju uvek punu saradnju.

U novembru, poverljivi izveštaj Evropske centralne banke pokazao je da najveći kreditor Malte, državna banka Valletta, godinama nije uspevala rešiti rizik prljavog novca.