Navodi da je Srbija odobravala trošenje ili trošila zajednička sredstva bivše SFRJ tokom devedesetih godina, za šta je optužuje Hrvatska, nemaju uporište ni u dokazima, ni u logici, jer je Srbija u to vreme bila pod međunarodnim sankcijama i nije im imala pristup, piše “Politika”, pozivajući se na izvore iz Narodne banke Srbije.
Državna sekretarka u hrvatskom ministarstvu spoljnih i evropskih poslova Andreja Metelko-Zgombić izjavila je juče, nakon petog sastanka Stalnog mešovitog komiteta u Zagrebu, tela za nadzor sprovođenja sukcesije bivše SFRJ, da je Srbija bila ta “koja je odobravala skidanje sredstava sa tih računa Narodne banke Jugoslavije u mešovitim bankama u inostranstvu”.
Kako su preneli hrvatski mediji, Hrvatska po tom osnovu od Srbije traži 148,5 miliona dolara.
Generalni sekretar srpskog Ministarstva spoljnih poslova Veljko Odalović kaže za “Poliltiku” da nisu istinite tvrdnje zvaničnog Zagreba u vezi s navodnim potraživanjima. U NBS podsećaju da su “devedesetih godina, recimo u SAD, sva sredstva bila zamrznuta”.
NBS takođe podseća da je najveći broj mešovitih banaka u vreme i nakon zaključenja Sporazuma o sukcesiji otišao u stečaj ili likvidaciju i da će se namirenje vršiti iz raspoložive stečajne, odnosno likvidacione mase, o čemu je proces još u toku.
“Iako su spremni da dele raspoloživa sredstva, predstavnici Hrvatske ne pokazuju spremnost da učestvuju u podeli zaostalih dugova SFRJ”, navode u NBS.
U centralnoj banci ističu da je reč o pokušaju da se skrene pažnja sa pitanja nacionalizovane imovine srpskih kompanija u Hrvatskoj, koja daleko prevazilazi vrednost sredstava u mešovitim bankama. Na tome će, stav je NBS, Srbija posebno insistirati u narednom periodu.
