Ista plata za isti posao od januara 2021. godine
Kao i krajem prošle godine, i ove se menja Zakon o zaposlenima u javnim službama i uvođenje platnih razreda za zaposlene u tom sektoru odlaže za 2021. godinu, a time i primena principa da za isti posao u različitim javnim preduzećima plata bude ista.
Takođe, primena pojedinih članova koji se odnose na Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova, vrednovanju radne uspešnosti, racionalizaciji i optimizaciji rada javnih službi, pravo na koeficijent na osnovu napredovanja, uvećanju plata za ostvarenu radnu uspešnost iznad očekivane, otpremnine radniku kom prestaje radni odnos zbog racionalizacije i optimizacije, otkazu zbog neostvarivanja očekivane radne uspešnosti i zbog potrebe poslodavca primenjivaće se od 1. januara 2022. godine.
Naime, Vlada Srbije usvojila je zakon o izmenama Zakona o zaposlenima u javnim službama, kojim se predviđa da novi platni razredi počinju da se primenjuju od 1. januara 2021. godine, a nakon godinu – 1. janaura 2022. – počeće da se primenjuju članovi Zakona o zaposlenima u javnim službama koji će meriti rad zaposlenih.
Kao razlog za te izmene navodi se potreba da se redefinišu rokovi od kojih počinje primena odredaba Zakona o zaposlenima u javnim službama. Predlaže se da se platni razredi uvedu 2021. godine u okviru raspoložive mase novca za isplatu plata i drugih primanja zaposlenih čije se plate finansiraju iz buyeta, odnosno da se početkom primene tog zakona ne naruši finansijska stabilnost državne kase i kojom se obezbeđuje dugoročna finansija održivost. Fiskalni savet Srbije je polovinom godine najavio mogućnost novog odlaganja uvođenja sistema platnih razreda, podsećajući na to da se definisani rokovi probijaju od samog početka, 2013. godine. Vladin Nacrt fiskalne strategije za 2020. godinu predvideo je da se uvođenje sistema platnih razreda pomeri još dalje, odnosno na polovinu te godine, a to, po oceni Fiskalnog saveta Srbije, dodatno udaljava ovu državu od uređenog sistema zarada u opštoj državi.
Međunarodna praksa pokazuje da je najčešći raspon između najniže i najviše zarade u evropskim zemljama 1 : 12. U Srbiji je novim Zakonom o sistemu plata u javnom sektoru definisan raspon između najnižeg i najvišeg koeficijenta za zrade 1 : 7,5, što samo po sebi nije toliki problem. Problem je u tome što je osnovica s kojom bi se množili propisani koeficijenti planirana suviše nisko – na nivou koji je tek nešto iznad polovine minimalne zarade.
No, Fiskalni savet Srbije je upozorio na to da je veća opasnost od odustajanja od reforme usvajanje lošeg sistema platnih razreda koji bi „zacementirao” postojeći neuređeni sistem zarada. Jer, ako Vlada želi da zadrži najkvalitetnije ljude u javnom sektoru, potreban je dovoljno širok raspon zarada – što trenutno nije slučaj. Prosečna zarada u opštoj državi je trenutno oko 20 odsto viša nego u privatnom sektoru, ali je raspon zarada za najveći deo javnog sektora mali. FSS navodi da tako, recimo, lekar-specijalista u Srbiji ima samo tri puta veću platu od najniže plate nekvalifikovanog radnika.
Izvor: Dnevnik / LJ. Malešević
