Pad ekonomskih aktivnosti u evrozoni deveti mesec zaredom
Aktivnosti u industriji evrozone ponovo su pale u oktobru, zakočene kontinuirano slabom potražnjom na koju nepovoljno utiču trgovinski rat SAD-a i Kine i kontinuirana neizvesnost oko izlaska Velike Britanije iz Evropske unije, pokazalo je istraživanje londonske kompanije Markit.
Indeks menadžera nabavke (PMI) u industriji evrozone iznosio je u oktobru 45,9 bodova i bio je tek nešto viši od septembarskog najnižeg nivoa u sedam godina, od 45,7 bodova, utvrdili su u Markitu, povisivši neznatno početnu procenu njegove vrednosti.
Time se deveti mesec zaredom zadržao ispod nivoa od 50 bodova, što signalizira pad aktivnosti.
“Industrija u evrozoni ponovo je u oktobru beležeila najsnažniji pad aktivnosti u sedam godina, što znači da će sektor proizvodnje dobara verovatno i u četvrtom tromesečju biti ozbiljan uteg bruto domaćem proizvodu”, konstatuje glavni poslovni ekonomist IHS Markita Chirs Williamson.
Pad novih narudžbi ponovo je bio najveća kočnica za proizvodni sektor, odražavajući slabu potražnju, primećuju u Markitu.
“Geopolitičke bojazni, u rasponu od brexita do američke trgovinske politike, i dalje stvaraju osećaj neizvesnosti, dodatno prigušujući potražnju na domaćim i na izvoznim tržištima”, konstatira Williamson.
Zaposlenost je u oktobru bila na najnižem nivou od 2013. godine, kada je Markit počeo objavljivati izveštaje. Najveći pad zabeležen je u Nemačkoj.
Upravo je industrija najveće evropske ekonomije u oktobru bila je glavni izvor slabosti u regiji, iako je pad aktivnosti zabeležen i u španskoj i u italijanskoj industriji.
Francuska je jedina velika ekonomija čija je industrija u prošlom mesecu beležila, doduše skroman, rast aktivnosti.
“Snažan pad aktivnosti, kao i slabi trendovi na području zapošljavanja i cena posebno su veliko razočaranje kada se uzme u obzir da je ECB nedavno uveo podsticajne mere”, konstatuje glavni ekonomista Markita.
Kristin Lagard preuzima čelnu dužnost u ECB-u u posebno teškom trenutku za ekonomiju evrozone.
