Evropske banke počele su da primenjuju novu prekonoćnu kamatnu stopu STR (Euro Short-Term Rate), umesto dosadašnje EONIA, dok će se EURIBOR, čija je reforma u toku, za sada isto izračunavati.
Reč je o kamatnoj stopi koja ukazuje na to koliko neka evropska banka mora da plati ukoliko se zadužuje prekonoćno kod različitih finansijskih ugovornih strana, a da pritom ne mora da ponudi kolateral, odnosno obezbeđenje.
U Narodnoj banci Srbije kažu da aktivno prate proces reforme kamatnih stopa u svetu, pri čemu su posebno fokusirani na reformske poteze u evrozoni, odnosno na kretanje EURIBOR-a (kamatna stopa po kojoj prvoklasne banke međusobno pozajmljuju depozite u evrima), što ne čudi imajući u vidu da je u Srbiji trećina plasmana vezana za tu kamatnu stopu.
Banke koje posluju na tržištu Srbije koriste EURIBOR kao referentnu kamatnu stopu, preciznije kao osnovicu u strukturi nominalne kamatne stope, pri obračunu kamata na kredite indeksirane u evrima. Najčešće su u ponudi tromesečni i šestomesečni EURIBOR, čija se vrednost obračunava na dnevnom nivou.
Treba, međutim, podsetiti da nisu svi finansijski proizvodi vezani za EURIBOR i LIBOR, već ima i onih sa fiksnom kamatnom stopom koje ova reforma neće pogoditi.
Ipak, u NBS naglašavaju da se sve izmene repernih stopa obavljaju postepeno kako se klijenti banaka i drugih finansijskih institucija ne bi suočavali sa problemima u servisiranju svojih obaveza i ostvarivanju prihoda. Podsećaju, takođe, da je Međunarodna organizacija komisija za hartije od vrednosti – IOSCO (International Organisation of Securities Commissions), 2013. godine, objavila Principe finansijskih benčmarka u nameri da spreči, ili da ih bar svede na minimum, manipulacije repernim kamatnim stopama.
Kako objašnjavaju u srpskoj centralnoj banci, prekonoćna stopa EONIA neće nestati sa scene, ali će biti direktno vezana za novu stopu STR.
To praktično znači da će biti omogućen kontinuitet u korišćenju kamatne stope EONIA u postojećim ugovorima, jer to je preduslov za bezbolnu tranziciju sa stare na novu stopu.
Nesumnjivo, reforma repernih stopa neće zaobići i finansijske proizvode u Srbiji, ali cilj preporuka i smernica radne grupe u EU jeste blagovremena priprema svih tržišnih učesnika za prelazak na nove kamatne stope.
Izvor: Danas
