Srbija godišnje gubi milijarde evra zbog sive ekonomije, a prema nekim procenama u pitanju je suma od oko šest milijardi evra. Zato je nelegalna trgovina, odnosno siva ekonomija i dalje jedan od značajnijih problema u našoj zemlji.
Ne samo da utiče na manje prihode u budžetu, već i na privredu koja u Srbiji posluje legalno, zapošljava radnike, na vreme isplaćuje zarade i pripadajuće poreze i doprinose.
Kako pokazuje istraživanje Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj(NALED), oko 20 odsto preduzeća u Srbiji posluje u sivoj zoni, a najveći broj ovakvih firmi je iz oblasti građevinarstva, trgovine, ugostiteljstva i advokatskih usluga.
Iako je obim sive ekonomije smanjen za oko šest odsto u poslednjih pet godina, sa 21,2 odsto na 15,4 odsto kako pokazuju rezultati poslednjeg istraživanja koje je sproveo NALED, i dalje su u pitanju ogromni gubici za državnu kasu.
U pogledu strukture sive ekonomije u Srbiji, neformalna zaposlenost, odnosno delimična ili potpuna isplata zarada u gotovini, čine znatno veći deo sive ekonomije nego neprijavljeni poslovni višak (profit). Od 100 dinara sive ekonomije, približno 62 dinara čine neprijavljene plate zaposlenih, a 38 dinara neprijavljeni profit.
Pojedini ekonomisti su mišljenja da najveći deo sive ekonomije predstavlja poslovanje velikih, često stranih, kompanija. Ekonomista Miroslav Zdravković, urednik portala Makroekonomija smatra da je to zato jer mogu da kroz “kreativno” knjigovodstvo iznesu profit iz Srbije.
“Najmanji deo sive ekonomije nalazi se u uličnoj prodaji proizvoda i drugim proizvodima i uslugama koji se najčešće navode kao njena žarišta. U poslovanju velikih kompanija odliv profita odvija se kroz transferne cene, a to su niže fakturne cene prilikom izvoza i više prilikom uvoza”, objašnjava Zdravković za Bankar.rs.
Kao primer navodi da se recimo izvozi tačno po ceni kojom se pokrivaju troškovi poslovanja u Srbiji uz minimalan profit, dok se profit realizuje u matičnim firmama u inostranstvu, ili na rajskim ostrvima.
“Proizvod se prodaje iz Srbije po ceni od 100 dinara, a košta 120, te se ovih 20 dinara zarađuje van Srbije. Kod uvoza je to viša cena od realne. Nešto košta, na primer banane, 50 dinara, ali se iz Srbije plaća 70, te se 20 dinara ispumpava van Srbije. Ovde je država uskraćena za porez na (neprijavljeni) profit, ali je uprkos tome profitna stopa kojom posluju strane firme najviša u Evropi, te stimulativna da privuče nove kompanije da zasnuju poslovanje u Srbiji (imamo najveći broj grinfild najava u Evropi nakon najvećih evropskih ekonomija, Nemačke, Francuske, UK i Italije)…”, zaključuje Zdravković.
No, poboljšanje poslovnog ambijenta i makroekonomska stabilnost, rast registrovanog BDP-a, oporavak tržišta rada, kao i unapređen rad inspekcija, oštrija kaznena politika i efikasnija naplata poreskih prihoda doprinele su smanjenju sive ekonomije u poslednjih pet godina.
Konkretne mere koje država preduzima su, između ostalog, usvajanje novog Zakona o inspekcijskom nadzoru, izmene Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, a oformljeno je i koordinaciono telo za usmeravanje aktivnosti na suzbijanju sive ekonomije. S ciljem unapređenja inspekcijskog nadzora formiran je stručni tim – Jedinica za podršku Koordinacionoj komisiji za inspekcijski nadzor.
Sve to dovelo je i do konkretnih rezultata, pa je tako u 2018. godini ostvaren fiskalni suficit opšte države u iznosu od 32,2 milijardi dinara, što je za oko 64,2 milijardi dinara bolĽe u odnosu na plan kojim je bio predviđen deficit od 32 milijarde dinara. BolĽi fiskalni rezultat u 2018. godini u najvećoj meri se duguje bolĽoj naplati prihoda.
Ukupni prihodi sektora države u posmatranom periodu su veći za 89,7 milijardi dinara od prvobitnog zvaničnog plana. Deo bolje naplate prihoda (oko 44,6 milijardi) odnosi se na neporeske prihode.
Porasla je i formalna zaposlenost (uz nominalni rast zarada u periodu januar-novembar 2018. godine od 6,5%), što je doprinelo rastu prihoda po osnovu doprinosa za socijalno osiguranje i poreza na zarade. Naplata doprinosa za socijalno osiguranje u posmatranom periodu premašila je plan za oko 2,8 odsto (17 milijardi dinara). Bolja je i naplata poreza na dohodak za 5,6 odsto od planirane (9,6 milijardi dinara).
(Bankar.rs)
