Nedelja štednje je vreme kada se u fokusu tradicionalno nađu priče o ulaganju novca. Zato smo mi rešili da pitamo stručnjake – šta sa novcem?
Kada se pominje štednja ljudi prvo pomisle na – banke. Međutim, pored banaka i štednje u njihovim trezorima, postoje i drugi načini na koje možemo da uložimo svoj novac.
Jedan od tih načina je i ulaganje u akcije na berzi. Nenad Gujaničić, glavni broker u investicionom društvu Momentum Securities i jedan od najpoznatijih brokera u Srbiji je bio naš sagovornik. Njegovu analizu situacije na berzi, kao i neke korisne savete, možete pronaći u nastavku teksta.
Koje su prednosti ulaganja u akcije na berzi u odnosu na “klasičnu” štednju u banci?
Najveća prednost ulaganja u akcije u odnosu na depozite leži u rekordno niskom nivou kamata na globalnom tržištu pa i u Srbiji trenutno, te su ovo vremena kada su atraktivniji finansijski instrumenti koji daju bolji prinos. Naravno, ulaganje u akcije je skopčano i sa višim nivoom rizika pa je neophodno da potencijalni investitor ima elementarne osnove o ulaganju i poseduje barem osnovna ekonomska i finansijska znanja koja taj posao podrazumeva.
Da li je interesovanje građana za ulaganja na berzi raste ili je u Srbiji na snazi neki drugačiji “trend”?
Nažalost, ne može se reći da interesovanje građana za ulaganje na domaćoj berzi raste, i to iz dva razloga: s jedne strane, veliki broj domaćih investitora je pretrpeo ozbiljne gubitke iz perioda berzanske pomame 2006-2007. godine, dok je s druge strane berza prilično devastirana i postoji veoma mali broj bilo kakvih investicionih alternativa za ulaganje. Stoga i ne čudi što se određena količina depozita iz banaka pre svega prelila na tržište nekretnina, dok se beleži postepen rast interesovanja građana za ulaganje u akcije stranih kompanija.
Šta su, po Vašem mišljenju, prepreke za veću uključenost naših građana u berzanska ulaganja?
Domaći građani u proseku imaju nizak nivo ekonomskih i finansijskih znanja za ulaganje na berzi, što je samo po sebi ozbiljna prepreka za omasovljenje ovog tržišta. Ipak, glavni problem razvoja berzanskog poslovanja jeste skrajnutost ovog tržišta i odustvo bilo kakve strategije za njegov razvoj. U situaciji kada kreatorima domaće ekonomske politike berza predstavlja više smetnju nego oruđe za poboljšanje ekonomskog rasta logično je da ona nema nikakve šanse da zauzme mesto u finansijskom sistemu kakvo ima u većini razvijenih zemalja.
Koliko su dividende akcije na Beogradskoj berzi u toku prošle i ove godine donele prihoda investitorima?
Većina kompanija sa Beogradske berze koje se nalaze u repernoj indeksnoj korpi odobrile su ove godine akcionarima isplatu dividendi. Najbolje su prošli akcionari Aerodroma “Nikola Tesla” s obzirom da je ove godine isplaćena vanredno visoka dividenda usled naplate inicijalne koncesione naknade, a da cena akcija nije korigovana u toj meri. Akcionari NIS-a, koji su imali dividendu na dan preseka, ostvarili su prinos od 5,6 odsto, Komercijalne banke oko sedam odsto (doduše, ova dividenda još uvek nije isplaćena), a akcionari Jedinstva iz Sevojna 7,6 odsto. Standarno dobar dividendni prinos i ove godine imali su akcionari Metalca i Tehnogasa od 4,2 odsto odnosno 3,5 odsto, respektivno. Negativnu listu činili su Alfa plam i Energoprojekt koji su ove godine akcionarima ukinuli isplatu dividende.
Da li će Alternativni investicioni fondovi promeniti odnos gradjana prema investiranju i u kojoj meri?
Teško da će većina građana ikada čudi za alternativne investicione fondove jer oni nisu njima ni namenjeni već pre svega retkim pojedincima koji poseduju profesionalna znanja. Cilj usvajanja regulative je da se pojednostavi funkcionisanje ovih investicionih fondova i da se izbegne striktna regulacija koja postoji kod poslovanja klasičnih investicionih fondova.
Izvor: Kamatica
