CG: Građani u bankama imaju 1,76 a privreda 1,11 milijardi evra
Prema preliminarnim statističkim podacima koje je objavila glavna institucija finansijskog sistema na nivou države, stanovništvo, privreda i Vlada Crne Gore na kraju prošlog meseca bili su bankama dužni 3,04 milijarde evra po osnovu različitih kreditnih zaduženja, dok su deponovana sredstva u istom trenutku iznosila 3,51 milijardu, što je 20 miliona evra manje nego u avgustu, pišu Dnevne novine.
Državljani Crne Gore i stranci koji u njoj žive ukupno su dugovali 1,33 milijarde evra, firme 1,51 milijardu, dok su Vlada i njene institucije imale dug od 189,15 miliona evra. Inače, ukupni iznos kreditnih zaduženja na kraju prošle godine bio je 2,93 milijarde, dok su deponovana sredstva dostigla 3,46 milijarde evra. Od tog trenutka, depoziti su bili u laganom padu i u junu dostigli 3,26 milijardi, što je ujedno najniži nivo od aprila 2018. godine. Sve to, uz podsećanje da je iz monetarne statistike Invest banka Montenegro isključena u januaru i Atlas banka u aprilu, kada su u njima pokrenuti stečajni postupci. Samim tim, izveštaji ne sadrže podatke o nevraćenim kreditima ili preostalim depozitima kod ove dve finansijske institucije.
Crnogorske banke su na kraju septembra bile kreditno zadužene 26,34 miliona, za razliku od stranih kompanija iz ovog sektora čiji je dug iznosio čak 350,08 miliona evra. Državljani Crne Gore finansijskim institucijama su dugovali 1,32 milijarde, a strani državljani nepuno 12 miliona evra. Kad je u pitanju administracija, Vlada na državnom nivou imala je kredite od 147,28 miliona, lokalne samouprave 40,38 miliona, dok državni fondovi od novembra prošle godine praktično u kontinuitetu duguju milion i po.
Samo u ovoj godini, odobreno je 819,51 milion evra kredita, od čega 190,05 miliona na godinu dana i 629,46 na rok duži od ovog perioda. U istom periodu, svim firmama koje posluju u Crnoj Gori odobreni su krediti vredni 453,99 miliona evra od čega privrednim preduzećima 377,19 miliona, a vladama na državnom i lokalnom nivou 9,48 miliona evra te stanovništvu 365,52 miliona. Više od četvrtine ove godine odobrenih pozajmica čine gotovinski krediti, preciznije 279, 46 miliona evra. Kada se tome dodaju nenamenski krediti gde su nekretnine založene kao osiguranje za otplatu, ukupno je za nenamenske kredite opredeljeno 282,87 miliona evra.
Za likvidnost je izdvojeno 249,2 miliona, kupovinu stanova i adaptacije podignuto je 60,53 miliona kredita, refinansiranje obaveza kod drugih banaka 52,96 miliona, nabavku osnovnih sredstava za poslovanje kompanija 44,75 miliona, a za ostale neprecizirane namene 78,29 miliona evra. Oni kojima su krediti odobreni morali su u proseku na godišnjem nivou da vrate 6,17 odsto pozajmljenih sredstva, no efektivne kamatne stope varirale su od 9,45 do 1,97 odsto u zavisnosti od toga kome je novac pozajmljen i na koliko. Razlike u ovim stopama su još drastičnije kada je u pitanju namena uzetog kredita i kretala se od 1,81 za robu široke potrošnje do 15,16 odsto za obrazovanje, a oba moraju biti plaćena u roku od godinu.
Samo proteklog meseca, finansijske institucije odobrile su 84,92 miliona kredita, a skoro polovinu ili 45,78 miliona bila su za stanovništvo. Privredi je pozajmljeno 34 miliona evra, drugim nefinansijskim firmama 4,92 miliona, bankama 150.000, a lokalnoj i državnoj upravi 10.000 evra. Kad je u pitanju namena, najveći iznos takođe je opredeljen za gotovinske kredite 32,6 miliona, za likvidnost dvostruko manje odnosno 14,7 miliona, stambeni su iznosili 10,7, a krediti drugih namena 10,49 miliona evra. Za ove kredite, prosečna godišnja kamatna stopa bila je 6,33 odsto.
Građani će na godišnjem nivou vraćati prosečno 7,43 odsto uzetog novca, za vlade je kamata 7,21 odsto, privredu 5,01, a banke i druge finansijske institucije samo 3,27 odsto. Prema nameni, ostaju najviše kamatne stope za kredite za obrazovanje koji će biti vraćeni za najviše 12 meseci i dostižu čak 15,38 odsto. Za gotovinske kredite treba prosečno na godišnjem nivou vraćati 8,45 odsto, kupovinu automobila 4,69, a stana 4,69 odsto. Oni koji su se u septembru zaduživali za pripremu turističke sezone plaćaće prosečnu godišnju kamatu od 9,83 odsto, dok je za robu široke potrošnje ta stopa samo 3,91 odsto.
Od 3,51 milijardu evra depozita u domaćim finansijskim institucijama na kraju septembra, crnogorski državljani imaju 1,3 milijarde, a stranci 460,26 miliona evra. Sredstva samih finansijskih institucija iznosila su 36,14 miliona, lokalna i državna vlada dala je “na čuvanje” 252,89 miliona, a privreda čak 1,11 milijardi evra. Interesantan je i podatak da strane firme u Crnoj Gori imaju 283,55 miliona evra na računima tamošnjih banaka.
