Treća generacija naslednika raspe 90 odsto nasleđenog bogatstva
Ostavljanje bogatstva deci vodi u velikom broju slučajeva ka umanjenju istog, a nije ni dobro za zdravlje naslednika, pokazuje istrazivanje.
Istraživanje Williams Groupa koje prenosi FT sprovedeno na 2.500 američkih porodica kroz nekoliko decenija pokazalo je da druga generacija izgubi 70 odsto nasleđenog bogatstva, dok je za treću taj procenat još gori i iznosi čak 90 odsto. Ova sumorna statistika sugeriše da nije mudro da se deci ostavi stečeno bogatstvo, ali tekst nudi pogled s obe strane.
U korist ove teze, osim iznesenog istraživanja, idu i konkretni primeri poput Bila Gejtsa koji je odlučio da veći deo svoga bogatstva ostavi u dobrotvorne svrhe, a decu tek zbrine toliko da ne moraju da strahuju.
Slično razmišljaju Warren Buffett, Andrew Carnegie i Sting, čemu u prilog idu i neka druga istraživanja, poput onog Harvard Business Schoola iz prošle godine koje pokazuje da su ‘samonikli’ milioneri nešto sretniji od milionera naslednika. Jednako tako, oni s bogatstvom većim od deset miliona dolara srećniji su od onih s tek nekoliko miliona, što znači, zaključuje autor, da je najgore naslediti ‘malo’ bogatstvo od nekoliko miliona. Konačno, John Levy u svojoj knjizi Inherited Wealth ukazuje na razne psihološke poremećaje kod mnogih bogatih naslednika. Osećaju manjak samopoštovanja, pate od kasnog sazrevanja, ne znaju šta s tolikim novcem i često se dosađuju.
S druge strane, prepuštanje plodova svog rada mališanima može i dobro da ispadne. S novcem na računu mogu biti slobodni da biraju šta žele od svojih života i da se posvete altruističkim stvarima do kojih im je stalo, kao što su borba za rodnu jednakost ili protiv klimatskih promena, a nije sasvim neverovatno i da dobijeni novac pretvore u još veće bogatstvo. Sve, predvidljivo, zavisi od toga kako se odgajaju, a po tom kriterijumu većina bogataša trebalo bi da ozbiljno razmisli o poklanjaju novca.
Izvor: Telegraf Biznis
