Vest da Folksvagen (VW) odlaže odluku o izgradnji nove fabrike u Izmiru u Turskoj, čija je vrednost 1,5 milijardi evra, odjeknula je Balkanom.
Tako je Hrvatska u proteklih 10-ak godina uveliko profitirala na dvocifrenom rastu broja turista koji su zbog političkih, ekonomskih, kao i ratnih nestabilnosti, izbegavali zemlje Severnu Afriku, Bliski Istok i Grčku.
Ovih dana se ponovno počela rasplamsavati kriza na relaciji Turska – Sirija, iako bi mnogi rekli da nikad nije bila ni ugasila, a zbog Turske invazije na Siriju. Situacija je zbog toga posebno uzavrela u Evropskoj uniji zbog otvorenog plana turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana da napravi etničko čišćenje i pobije i protera Kurde koji žive na tim područjima i da u tom delu Sirije naseli 3,5-4 miliona sebi lojalnih ljudi, prvenstveno sirijskih izbeglica koje se trenutno nalaze u izbegličkim kampovima širom Turske. S pozicije Turske i surove geopolitike, možda se i radi o razumljivom potezu, no činjenica je da međunarodna zajednica teško prihvata ovakve stvari ako nisu u režiji najvećih svetskih sila, a Turska još nije blizu tog statusa, prenosi Poslovni dnevnik.
Šta će se dalje dešavati zasada je neizvesno. Turska Vlada je pre neki dan, iako ta fabrika nema još niti temelje, zabranila svim zvaničnicima, državnim, javnim, regionalnim i lokalnim, da više ne smeju voziti službena vozila najviše kategorije drugih proizvođača (do sada je to bio uglavnom Audi) već da svi moraju preći na VW, odnosno Passat, piše Poslovni dnevnik.
Oni navode da bi bilo loše da se ime Hrvatske ponovno uvede u mogućnost za preispitivanje nemačke odluke o novoj VW fabrici. Činjenica jeste da Hrvatska stoji po pitanju infrastrukture za novu auto-industriju lošije od većine konkurenata, ali možda bi im to mogla biti i prednost jer bi investitor imao ekskluzivitet te potencijalno više benefita od države. Štaviše, evropska automobilska industrija je u svojevrsnom restrukturiranju.
S jedne strane se radi o političko-ekonomskim situacijama u Turskoj i Velikoj Britaniji koja će, ili bi barem mogla, naterati automobilske firme na promenu planova te zaustavljanje planiranih investicija i izmeštanje već postojećih pogona iz tih zemalja. S druge strane, tu je i tehnološka revolucija gde gotovo svi proizvođači automobila kreću u produkciju električnih automobila. Hrvatska po tom pitanju ima šta za reći, pre svega kroz inovativnu fabriku Rimac, a zatim i kroz Dok-Ing, sistem Končar i mnoge druge.
