Domaća valuta jutros je dostigla najvišu vrednost u poslednjih godinu dana – devizni kurs je iznosio 117,4 dinara za evro. Pre tačno dve godine, jedan evro je vredeo 119,5 dinara, a u oktobru 2016. godine 123,5 dinara. Blic je istraživao kako će se kretati kurs do kraja godine, a kako u 2020. godine. Ocena je da prvo slabljenje domaće valute treba očekivati tokom decembra.
Poznavaoci tvrde da će dinar biti stabilan do kraja godine, kao i u prvoj polovini naredne godine, dakle do juna 2020. Napominju, ipak, da prve oscilacije treba očekivati krajem ove godine, ali da su one posledice sezonskog karaktera.
“Na stabilnost kursa utiče nekoliko faktora, među kojima su najznačajniji domaća makroekonomska politika i ponašanje Evropske centralne banke po pitanju kamatnih stopa”, ocenio je za “Blic BIznis”, Branko Živanović, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji.
Kako je precizirao, makroekonomska politika, posebno visoka referentna stopa u Srbiji , u odnosu na prosek u svetu, naše tržište čini atraktivnim za strane investitore i to utiče na pristojan priliv deviza u našu zemlju.
“Mislim da ne postoji razlog da se takav trend ne nastavi do kraja ove godine i u prvoj polovini 2020. a upravo to znači da kurs dinara ne bi trebalo da slabi. U prilog tome govori i to što je inflacija pod kontrolom”, ocenio je Živanović.
S druge strane, Živanović dodaje da Evropska centralna banka nastavlja sa olakšicama kao i da drži kamatne stope na nultom ili negativnom nivou, što “dodatno govori o stabilnosti domaće valute do juna 2020”.
“Šta će sa dinarom biti nakon toga ne može se precizno reći, ali ne očekujem dramatičan zaokret”, rekao je Živanović.
Mogući pritisci krajem godine
Tokom novembra i decembra ove godine, nije međutim, neuobičajeno da se pojavi sezonski nešto veća tražnja za devizama, pre svega domaćih preduzeća, uvoznika energenata, što bi moglo da dovede do slabljenja dinara. Ipak , kako ocenjuje Živanović , ono neće biti značajnije i moglo bi da znači da će jedan evro krajem godine vredeti 118 dinara, ili nešto minimalno više.
U Narodnoj banci Srbije za “Blic Biznis” istovremeno ističu da od aprila 2017. do danas, dinar ojačao u odnosu na evro za 5,5 odsto (u proseku oko 2 odsto godišnje), kao i da je NBS kupila gotovo 5 milijardi evra neto, kako bi sprečila prekomerno jačanje domaće valute.
“Pritisci ka jačanju domaće valute karakteristični su i za najveći deo 2019. godine. Zahvaljujući merama u oblasti monetarne i fiskalne politike, makroekonomski pokazatelji naše zemlje su znatno poboljšani – inflacija je niska i stabilna duži niz godina, javni dug je smanjen na oko 50 odsto, budžet već treću godinu za redom uravnotežen, a udeo problematičnih kredita je pao na ispod 5 odsto, najniže od 2008. godine”, navode u NBS.
NBS: “Međunarodno okruženje izvor rizika”
Komentarišući kretanje kursa u narednom periodu u NBS očekuju da će povoljna makroekonomska situacija u zemlji nastaviti da deluje stabilizujuće na kretanja na deviznom tržištu.
“Iako međunarodno okruženje uvek može predstavljati izvor rizika, naročito u pogledu mera monetarnih politika vodećih centralnih banaka, kao i aktuelnih tenzija povezanih sa rastom protekcionizma u trgovinskim odnosima pojedinih zemalja i njegovih eventualnih efekata na globalni privredni rast, znatno poboljšani domaći makroekonomski pokazatelji u prethodnom periodu doprineli su povećanju otpornosti domaće ekonomije na eksterne šokove”, ocenili su u NBS.
Zašto je kurs važan za građane
Da li će dinar ostati stabilan vrlo je važno pitanje za dve grupe građana – za one koje imaju kredite vezane za kretanje euribora i za građane koji platu primaju u dinarima , a zakupljuju stan sa cenom ugovorenom u evrima.
Praktično, rata za stan od 300 evra kada je kurs, pre tri godine, bio 123 dinara za evro, iznosila je 36.900 dinara. Danas ta ista rata, korisnike košta 35.200 dinara.
Na primeru zakupa stana od 250 evra, razlika, u korist današnjeg zakupa, je oko 1.500 dinara.
