Država dokapitalizuje preduzeća – Bankar.rs
ANALIZEKOMPANIJESLIDERSVE VESTI

Država dokapitalizuje preduzeća

Država će moći da dokapitalizuje lanac hotela, malu privatnu firmu ili javno preduzeće. Ona će privremeno ući u vlasničku strukturu, ali neće imati upravljačka prava. Zakonski okvir da to radi dobila je kroz nedavno usvojenu uredbu.

Uredbu o uslovima i kriterijumima usklađenosti državne pomoći kroz dokapitalizaciju firmi radi otklanjanja poremećaja u privredi prouzrokovanih epidemijom kovida 19 reguliše uslove pod kojima će država dokapitalizovati preduzeća, kako državna tako i privatna.

Uslov je da firme nisu bile u teškoćama na kraju prošle godine. Potom treba da dokažu da bi bez pomoći države prekinuli poslovanje ili bi se suočili sa ozbiljnim poteškoćama, na šta može naročito upućivati pogoršanje odnosa duga i kapitala korisnika, znatno smanjenje poslovnih prihoda.

Zatim da je u interesu države da se interveniše (na primer sprečavanje socijalnih poteškoća i tržišnog neuspeha usled gubitka zaposlenja, izlazak inovativne ili sistemski važne kompanije, rizik od prekida pružanja važne usluge ili robe i drugih sličnih okolnosti).

Ili pak da učesnik na tržištu nije u mogućnosti da pribavi finansiranje po pristupačnim uslovima, a postojeće mere državne pomoći za otklanjanje štetnih posledica ili likvidnost učesnika na tržištu nisu dovoljne da bi se osigurala održivost korisnika.

Pomoć se može dati mikro i malim preduzećima koja jesu bila u problemima na kraju prošle godine, ako nisu u stečaju i ne primaju državnu pomoć za restrukturiranje.

Država će deliti novac po ovoj uredbi do 3. septembra 2021.

Ukoliko državna pomoć bude bila viša od 250 miliona evra po preduzeću, ono će morati da dokaže da zaduživanje na tržištu i prethodne mere države nisu dovoljne, da je dokapitalizacija primerena mera za rešavanje problema i da iznos pomoći ne prelazi minimum potreban da preduzeće opstane na tržištu.

Predviđa se da država pomogne ili dokapitalizacijom, dakle dobijanjem vlasničkog udela u preduzeću u zamenu za sredstva, kao i takozvanim hibridnim instrumentima, gde kupovinom obveznica ili nekih drugih hartija država postaje partner bez prava upravljanja, ali sa učešćem u dobiti.

U uredbi piše da država planira da naplati „naknadu za ulaganje”, koja će biti u iznosu referentne kamatne stope uvećane za maržu. Takođe, što se duže bude čekalo sa otplatom državi biće veća naknada.

Preduzeće koje primi ovu vrstu pomoći može u svakom trenutku da otkupi državni udeo, ali država takođe može u svakom trenutku da proda svoj udeo nekom drugom.

Predviđeno je da se ugovori pravo preče kupovine prethodnom vlasniku udela.

Dok ne otplate dug firme ne mogu da dele dividende, a dok ne otplate 75 odsto duga nema bonusa za upravu i zaposlene.

Milorad Filipović, profesor Ekonomskog fakulteta, kaže da su uslovi za dobijanje pomoći takvi da nema restrikcija na mala, srednja i velika preduzeća. Ali budući da se u uredbi spominju iznosi od 250 miliona evra za dokapitalizaciju po preduzeću, na prste jedne ruke mogu da se nabroje firme koje imaju taj kapacitet u Srbiji.

Zato smatra da se cilja na velika preduzeća poput „Er Srbija”, EPS i još nekoliko probranih firmi u kojima država ima vlasnički udeo.

“Ne isključujem mogućnost da će se prijaviti i privatne prijateljske kompanije. Ne znam koliko će biti prostora za njih. Pretpostavlja se da je pomoć namenjena prvenstveno za dve do tri državne kompanije. Ova uredba je verovatno doneta zato što Evropska komisija proziva vladu za direktno narušavanje pozicije učesnika na tržištu i za eliminisanje konkurencije. Sa druge strane u izveštaju Svetske banke od prošle godine je stajalo da 2,2 procenta BDP-a, što je preko milijardu evra, odlazi na subvencije koje država daje raznim preduzećima, od čega je 60 odsto za javna preduzeća. To se izričito zabranjuje jer se učesnici na tržištu stavljaju u neravnopravan položaj”, navodi on.

Ukoliko EPS-u, dodaje Filipović, date 200 miliona evra, a imate navodno otvoreno tržište gde kao srednji ili veliki potrošač možete da birate ko će vas snabdevati, a ostali učesnici nemaju takvu pomoć od države onda to nije ravnopravna utakmica.

Profesor Ekonomskog fakulteta kaže da će novac za dokapitalizaciju biti obezbeđen iz budžeta.

On ukazuje da je Međunarodni monetarni fond saopštio da će deficit budžeta biti do devet odsto BDP-a, što je za 1,5 odsto ili 500 miliona evra veći manjak nego što je prvobitno bilo planirano. Pretpostavlja se da je u to uračunat novac za dokapitalizaciju.

Izvor: Politika

Tags
Back to top button