Pristup finansiranju malih i srednjih preduzeća mora da se poboljša. Ovo je zajednička ocena naših privrednika izrečena u anketi Svetskog ekonomskog foruma i objavljena u Izveštaju o globalnoj konkurentnosti zemalja u 2019. ali i USAID-ove ankete 1.000 preduzeća. Oba istraživanja su sveža i objavljena su pre nekoliko dana.
Globalni indeks konkurentnosti pokazuje da se u Srbiji smanjuje obim kreditiranja privrede, iako su banke likvidne. Takođe, ukazuje na nerazvijenost finansiranja kroz ulaganje u vlasništvo, kao i da smo po mogućnosti izbora odgovarajućeg finansiranja mikro, malih i srednjih preduzeća na dnu liste od 141 privrede koja je anketirana.
Dragana Stanojević, zamenik direktora USAID projekta saradnje za ekonomski razvoj, kaže da je i njihova anketa pokazala slične rezultate. Navodi da skoro dve trećine kompanija u Srbiji trenutno imaju potrebu za ulaganjem u svoje poslovanje.
“Istovremeno, srpske kompanije identifikovale su pristup finansiranju kao prepreku u svojim nastojanjima da razvijaju produktivni kapacitet, budu konkurentne i otvaraju nova radna mesta. Više od polovine kompanija navelo je nedostatak finansijskih sredstava kao glavni faktor koji utiče na njihovu konkurentnost”, kaže za „Politiku” Stanojevićeva.
Prema njenim rečima, Srbija ima najlošiju ponudu finansijskih proizvoda za mikro, mala i srednja (MMSP) preduzeća u regionu, s obzirom na to da većina ostalih zemalja ima u ponudi širok dijapazon finansijskih proizvoda koji su im na raspolaganju, uključujući mikrofinansiranje, faktoring, avansno plaćanje i plaćanje na odloženo (trade financing), operativni lizing, grupno finansiranje (crowdfunding) i finansiranje putem kapitala (equity financing).
Ministarstvo finansija je sačinilo Zakon o alternativnim finansijskim proizvodima, koji je ove nedelje usvojen u skupštini.
“Ovaj zakon će omogućiti osnivanje i rad lokalnih venčer kapital fondova, bitnih naročito za razvoj inovativnih i digitalnih kompanija, ali i za razvoj srpskog finansijskog tržišta u celini”, kaže Stanojevićeva.
Ukazuje i na to da je korišćenje spoljnih izvora finansiranja i dalje nisko, s obzirom na to da najveći deo finansiranja u srpskim kompanijama potiče iz kapitala njihovih vlasnika. Preciznije, 81 odsto celokupnog finansiranja za privredne subjekte u Srbiji dolazi iz vlastitog kapitala, dok samo devet odsto finansiranja potiče od banaka.
“To je manje nego 2017. godine, kada je finansiranje banaka iznosilo 12 odsto. U ovogodišnjoj, devetoj po redu anketi privrednika, 86 odsto kompanija kaže da im se nivo zaduženosti smanjio ili je ostao na istom nivou, bez obzira na opšti utisak da su banke spremnije da odobravaju kredite, da su smanjile zahteve za obezbeđenje kredita i da su troškovi zaduživanja manji nego pre. Prosečno godišnje zaduživanje privrednog subjekta u Srbiji iznosi 35.000 evra, slično kao 2017. godine. Međutim, skoro 50 odsto kompanija koje su zatražile bilo koju vrstu bankarskih proizvoda tražile su iznos manji od 25.000 evra”, objašnjava sagovornica Politike.
Mada je većina kompanija izrazila potrebu da investira u razvoj poslovanja, samo osam odsto ih je podnelo zahtev za investicioni kredit u proteklih 12 meseci. Jedna trećina kompanija kojima je potrebno investiranje tvrdi da u proteklih 12 meseci nije bilo potrebe da traže kredite od banaka niti da koriste sopstvena sredstva za finansiranje svojih investicija.
“Problemi su dakle, i na strani ponude i na strani tražnje. Između ostalog, nedovoljna finansijska pismenost MMSP-a, koja uključuje izbegavanje poslovnog rizika i nerazumevanje razvojnog potencijala eksternog zaduživanja, rezultira nedovoljnom potražnjom za većom raspoloživošću različitih opcija finansiranja i ne motiviše finansijske institucije da ulože napore u pronalaženje alternativnih rešenja”, kaže Stanojevićeva.
Osim ovoga, anketa je i ove godine obuhvatila veliki broj tema koje se odnose na poslovno okruženje i konkurentnost kompanija, a interesantno je da preduzeća opažaju smanjenje rizika u poslovnom okruženju, što se verovatno može pripisati rezultatima niza reformi koje su do sada realizovane, a naročito uvođenju sistema e-uprave.
Međutim, ocenjeno je da siva ekonomija, parafiskalni nameti i porezi i doprinosi na zarade imaju najnegativniji uticaj na poslovanje u Srbiji u 2019. godini.
Studija koja je nedavno sprovedena metodom ankete pokazala je da je došlo do pada sive ekonomije sa 21,2 odsto BDP-a u 2012. na 15,4 odsto u 2017. Ali, prema rečima Zorane Milidrag, predsednice E-komerc asocijacije Srbije, negativna ocena sive ekonomije od strane privrednih subjekata nije se mnogo promenila od 2015. godine.
“Jedan od načina za značajniji udar na sivu ekonomiju je sfera internet trgovine, jer je na tom polju sve transparentno, pa tako i nelegalni trgovci, sa kojima se susrećemo svakodnevno preko društvenih mreža i internet portala. Zato je važno podizanje standarda internet trgovine. Kako bismo ovo ostvarili, potrebno je da radimo na edukaciji i izgradnji poverenja kupaca”, kaže Milidrag.
Lokalni i republički porezi, ekološki porezi, opštinski porezi, naknade za uređenje zemljišta, naknade za vode su nameti koji predstavljaju najveće opterećenje (56 odsto) za privredu.
Na pitanje šta ih je podstaklo da ograniče zapošljavanje i angažovanje radnika u poslednjih 12 meseci, ispitanici kao drugi značajan faktor (11 odsto) navode poreze i doprinose na zarade.
