Poreske stope u Srbiji niže od proseka u regionu
Na rast privredne aktivnosti u Srbiji u narednom periodu moglo bi značajnije da utiče smanjenje poreskog opterećenja na zarade, a na taj način bi se, kako navode u Fiskalnom savetu Srbije, smanjili troškovi radne snage.
Samim tim, piše Politika, domaća privreda učinila bi se konkurentnijom u odnosu na zemlje regiona.
Pri tome bi, kako navodi, manji troškovi zapošljavanja stimulisali i dalji pad stope nezaposlenosti.
Poreske stope u Srbiji su, ističe list, niže od proseka regiona centralne i istočne Evrope i osetno niže u odnosu na razdvojene zemlje zapadne Evrope.
Međutim, iako nisu izvor slabije konkurentnosti domaće privrede u odnosu na uporedive zemlje, dobro poresko rasterećenje je potrebno za podsticaj trenutno nedovoljnom privrednom rastu Srbije, navodi se u strateškim preporukama za budžet i fiskalnu politiku Fiskalnog saveta za narednu godinu.
Fiskalno rastrećenje zarada moguće je kroz smanjenje stope socijalnih doprinosa ili povećanja iznosa neoporezivog cenzusa.
Iako razlike između ova dva pristupa u uslovima postojećih budžetskih mogućnosti nisu drastične, preporuka Fiskalnog saveta je da se u 2020. godini ide na progresivno rastrećenje zarada kako bi se delimično neutralisali efekti (pre)velikog povećanja minimalne zarade na poslodavce, koji dominantno zapošljavaju radnike sa niskim zaradama,piše list.
Potencijalni fiskalni prostor od 20 milijardi dinara, navodi se, omogućava znatno povećanje neoporezivog cenzusa sa trenutnih 15.300 na 25.000 dinara u 2020.
Ukoliko bi se čitav iznos fiskalnog prostora upotrebio za povećanje neoporezivog cenzusa, opterećenje prosečne zarade bi se smanjilo sa 62 na 60 odsto, dok bi u slučaju minimalnih zarada optrećenje bilo smanjeno sa 58 ma 53 odsto.
Na ovaj način došlo bi do progresivnog rastrećenja zarada gde bi najveće rastrećenje osetili poslodavci i radnici sa niskim i ispod prosečnim zaradama, piše Politika.
