Svetska banka predlaže: Izvoz jedan od glavnih prioriteta, održati nivo stranih direktnih investicija
Svetska banka očekuje da Srbija ove i sledeće godine zadrži nivo stranih direktnih investicija (SDI) na šest procenata bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Iz Svetske banke navode i da očekuju da inflacija ostane u okviru ciljane vrednosti Narodne banke Srbije.
Očuvanje nivoa stranih direktnih investicija će biti moguće zbog ulaganja u prerađivačku industriju, ocenjeno je danas u Beogradu na predstavljanju redovnog ekonomskog izveštaja Svetske banke za region Zapadnog Balkana, pod nazivom “Rastuće neizvesnosti”.
Menadžer za makroekonomsku politiku za Evropu Svetske banke Galina Andronova Vinselet poručila je da je izuzetno važno da Srbija, u uslovima najvećeg usporavanja svetske ekonomije od svetske ekonomske krize, očuva konkurentnost svoje privrede i da brine o rezervama stvorenim tokom finansijske konsolidacije.
Povećanje plata moglo bi da utiče na manju konkurentnost, ocenila je ona i dodala da je izvoz jedan od najviših prioriteta Srbije i da bi država morala da ga zaštiti.
Viši ekonomista Svetske banke u Beogradu Lazar Šestović smatra da je zbog mnogih stranih investicija u prerađivački sektor, Srbija konkurenta i da bi trebalo učiniti sve, da u situaciji rastućih globalnih neizvesnosti i usporavanja evropskih ekonomija, konkurentnost naše privrede ne ugrozimo.
Usporavanje privrede Nemačke, u kojoj opada proizvodnju automobila i mašina, kao i u drugim evropskim zemljama koje imaju auto-industriju, može se odraziti na naš prerađivački sektor koji je u lancu snabdevanja, upozorio je on.
Šestović je naveo da je u Srbiji došlo do povećanja potrošnje pre rebalansa budžeta, te da dodatni efekat sa rebalansom nije bio neophodan, pogotovo u situaciji nadolazećih rizika, i da je možda bilo bolje sačekati i kontrolisati rast plata, držati ga na nivou nominalnog rasta BDP-a.
Prema njegovim rečima, ostaje da se vidi koliko će na konkurentnost privrede uticati povećanje plata u javnom sektoru, kao i uticaj tog povećanja na plate u privatnom sektoru.
On je podsetio da su globalni rizici veliki jer se stalno vrše revizije i spuštaju projekcije rasta, “a tek treba da usledi efekat Bregzita i pun efekat primene carinskih stopa između Amerike i Kine”.
“Ovo je rani signal i dodatni poziv državi, prevashodno Ministarstvu finansija da vodi računa o tome šta se dešava sa fiskalnom politikom. Mi smo ostvarili jako dobre efekte sa fiskalnom konsolidacijom, međutim sada bi trebalo da vidimo kako da zadržimo benefite”, istakao je Šestović. Kako je dodao trebalo bi da budemo spremni i da imamo određene rezerve za slučaj da se situacija globalno pogorša.
Iz Svetske banke konstatuju da, iako postoji značajan odliv radne snage kroz migracije ka EU, u Srbiji je zabeležena rekordno niska stopa nezaposlenosti od 10 procenata u dosadašnjem toku ove godine, pri čemu u odnosu na isti period 2018. godine ima 20.000 više zaposlenih.
Takođe je ocenjeno da u Srbiji postoji problem rastućeg spoljnog deficita, koji će prema procenama Svetske banke nastaviti da raste i u 2020. godini, ali to ne vide kao neki značajniji rizik.
“Deficit je do sada relativno lako finansiran jer je ukupan priliv stranih direktnih investicija bio dosta veliki, a devizne rezerve NBS su stalno rasle, i sada su na istorijski visokom nivou oko 13 milijardi evra – i to obezbeđuje uvoz od oko šest meseci, tako da u tom smislu ne postoji neki značajniji rizik”, rekao je Šestović.
Komentarišući činjenicu da će Srbija nakon višegodišnjeg budžetskog suficita nakon rebalansa budžeta imati blagi deficit, on je naglasio da “i dalje govorimo o malom iznosu, koji, dakle, nije nešto što je alarmantno”.
Svetska banka je za ovu godinu projektovala rast BDP-a Srbije na 3,3 procenta, za naredu na 3,9 procenata, a za 2021. predviđa stopu rasta od 4,0 odsto. Šestović je mišljenja da su ove projekcije otprilike u skladu sa potencijalom srpske ekonomije.
Izvor: B92
