Dobri stari novčići i novčanice sve se više zamenjuju aplikacijama i kreditnim karticama.
U Kini i Švedskoj gotovina je sada samo marginalna pojava. Među stanovništvom pogledi na bezgotovinsko društvo su vrlo različiti. Švajcarsko udruženje bankara u svom dokumentu identifikuje posledice tog razvoja – uključujući one koje inicijalno ne bismo očekivali.
Razlozi zbog kojih se koncept bezgotovinskog društva ne sviđa svima su različiti. Jedna od ključnih tačaka je kontrola ponašanja potrošača koju novi načini plaćanja sa sobom nose. Takođe, tu je i pitanje inkluzije, drugim rečima, ko nije sposoban platiti aplikacijom.
Novac se, navodi švajcarsko udruženje bankara, ne odnosi samo na troškove, praktičnost i navike plaćanja, nego je i pitanje lične slobode. Dostojevski je u svojim memoarima iz sibirskog zarobljeničkog logora napisao: “Novac je skovao slobodu”.
Kada izvrši digitalno plaćanje, potrošač neminovno ostavlja tragove – pojedinačne potrošačke navike se mogu elektronski pratiti i čuvati.
Postoje ljudi za koje je zaštita privatnosti najveći prioritet, drugi više cene jednostavnost i praktičnost digitalnih sredstava plaćanja.
Lični odnos i osiguranje izbora metoda plaćanja u konačnom ostaje privatna stvar.
Stoga udruženje banakara zaključuje da, iako će digitalni oblici plaćanja igrati veću ulogu u budućnosti, to sigurno ne znači da bi novac trebao biti ukinut, pa čak i u Švajcarskoj ostaće važan način plaćanja.
Slobodno društvo treba ugovornu slobodu, mogućnost izbora i poštivanje lične privatnosti. Pozive na regulaciju i ograničenje načina plaćanja stoga treba u potpunosti odbiti. Liberalni ekonomski poredak ipak zahteva punu cenu koštanja. Ako različiti oblici plaćanja vode do različitih troškova, onda to treba da se odrazi na cenu, zaključuju švajcarski bankari.
Izvor: Indikator.ba
