OTP banka se probila na drugo mesto u bankarskom sektoru Srbije

Prelazni rok na bankarskom tržištu u Srbiji nikako da istekne – kažu, nema otimanja, samo se bankarski „kolač” drugačije seče.

„Sve ide u smeru koncentracije u bankarskom sektoru. Smanjuje se ukupan broj banaka, a pojačava se koncentracija velikih igrača jer bankarski segment je tipično oligopolsko tržište sa 5-6 dominantnih igrača”, kaže Zoran Grubišić iz Beogradske bankarske akademije.

Lider na domaćem bankarskom tržištu se ne menja, ali poslednje veliko parče onog kolača završilo je u rukama OTP banke. Ne toliko zbog kupovine Vojvođanske u aprilu, već nedavnog preuzimanja Sosijete ženeral banke – Mađari su skočili na drugo mesto.

Prvo mesto zauzima Banka Inteza sa 15,6 procenata učešća, drugo OTP banka sa 13,67, treće mesto zauzima Unikredit banka sa tržišnim udelom od 11,7%, a iza njih ide Rajfajzen banka.

„Što se tiče Sosijete ženerala mi smo potpuna periferija za njih u delu izvora i mogućnosti sticanja profita sa tako malom kolačom kada je reč o udelu u bankarskoj industriji, a ekspanzija OTP je očigledna, njihova želja je da rašire mogućnost sticanja profita u Srbiji, a s druge strane ta banka nastupa ispred Mađarske i država je njen ključni akcionar”, kaže Đorđe Đukić sa Ekonomskog fakulteta.

Prekomponovanje bankarskog tržišta u Srbiji nije završeno. Komercijalna banka trenutno deli poziciju broj tri sa Unikredit bankom, ali prodaja najjače državne banke tek treba da usledi. Za sada, nezvanično, najbolju neobavezujuću ponudu tešku 450 miliona evra nudi NLB banka. Slovenci trenutno poseduju samo dva odsto tržišta u Srbiji.

„Jeste velika pretenzija uzimajući učešće kod nas, ali s obzirom da je nlb po nivou aktive jeste velika banka i prisutna u regionu u mnogo većem procentu nije iznenađenje da želi da postane jači igrač i u Srbiji”, navodi Grubišić

I drugi se slažu da će kupovina Komercijalne banke biti krupan zalogaj i za NLB, ali i za ostale nezvanične ponuđače AIK, Rajfajzen banku i jedan investicioni fond.

„Imam stanovište da je vrlo verovatno da će se možda delovi Komercijalne banke, recimo poslovanje s preduzećima ili sektor namenjen stanovništvu, možda ponuditi parcijalno pojedinim igračima da otkupe te portfelje”, ocenjuje Đukić.

Stručnjaci navode da, kada se i ako Komercijalna banka proda bankarsko tržište u Srbiji trebalo bi da uđe u mirniju fazu, možda neko !manje utapanje malih igrača, ali bez tektonskih poremećaja. Stručnjaci ponavljaju da će Srbija bez moćne banke u slučaju neke nove svetske ekonomske krize, biti ranjivija.

Izvor: N1