Vlade članica Evrozone, zabrinute zbog najlošijih globalnih ekonomskih izgleda u poslednjih deset godina te podstaknute biračkim telima, koja još osećaju bolne posledice višegodišnje štednje, počele su da povećavaju državnu potrošnju ne bi li podstakle ekonomski rast i inflaciju, no daleko je to od velikih investicionih programa nalik “Nju Dilu” (New Dealu).
Ne treba očekivati čak ni fiskalnu injekciju koju zagovara dosadašnji predsednik Evropske centralne banke (ECB) Mario Dragi, barem dok se situacija ozbiljnije ne pogorša, piše Rojters u analizi, prenosi Novac.hr.
“Počelo se govoriti o fiskalnom stimulansu, ali nema dramatičnog skoka napred”, rekao je Filip Legrain, savetnik Evropske komisije za vreme evropske dužničke krize 2009. i autor knjige “Evropsko proleće”, u kojoj analizira evropske ekonomske probleme. “Za sada nema osećaja hitnosti. To bi se moglo dogoditi kada evrozona uđe u recesiju”.
Ekonomisti smatraju da postoji 25 odsto izgleda da Evrozona uđe u recesiju u narendoj godini. Mogućnost Bregzita bez sporazuma o razdruživanju u nedeljama ili mesecima koji dolaze takođe bi trebalo da da povod za razmišljanje u 19 članica Evrozone.
Zagovornici politika koje potiču gospodarski rast polažu nade u to da će francuski predsednik Emanuel Makron postati vodeći evropski političar i da će nova predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard intenzivnije od Dragija lobirati pri severnoevropskim vladama da se dopusti veća potrošnja.
Evropski odgovor na krizu pre deset godina – dugogodišnja štednja u kombinaciji s velikim stimulansima centralne banke i još nedovršenim reformama bankarskog sektora – spasio je evro, ali rast mnogih evropskih ekonomija pritom je zamro. Rast u evrozoni iznosio je u drugom kvartalu 2019. svega 0,2 odsto, navodi Novac.hr.
I dok je stimulativni program ECB u vrednosti od 2,6 biliona evra možda pridoneo svojevrsnom postkriznom oporavku, veliki rezovi državne potrošnje, smatra se, pridoneli su sve većem siromaštvu i urušavanju evropske socijalne države. Neugodno iznenađene jačanjem protivsistemskih stranaka širom kontinenta i usporavanjem nemačke privrede najjače u Evropi, koje se nalazi na samom rubu recesije, vlade u evrozoni počele su delovati.
Ministri finansija Evrozone saglasili su se ovaj mesec da fiskalna politika mora da “ima ulogu” u zaustavljanju ekonomskog usporavanja, ali su jasno dali do znanja da ne planiraju nikakav koordinirani stimulans poput paketa dogovorenog 2008. nakon kolapsa Lehman Brothersa u vrednosti od 200 milijardi evra. Kristian Odendahl iz Centra za evropsku reformu rekao je da se iz otpora zajedničkom proračunu unutar Evrozone jasno može zaključiti da postoji tek ograničena spremnost da se “protrese” postojeći EU okvir.
Budući da se era nemačke kancelarke približava svom kraju, Makron bi se mogao pozicionirati kao de fakto evropski vođa, pa Francuska već gura ideju “pakta za rast” i otvoreno izražava zabrinutost zbog usporavanja nemačke ekonomije. Mnogi očekuju da će njegova sunarodnjakinja Lagard glasnije od Dragija zahtevati fiskalnu potporu kada preuzme dužnost na čelu ECB idući mesec.
“Ona će morati da učinit puno više od obične monetarne politike da uveri vlade da igraju svoju ulogu”, rekao je Legrain, savetnik EK.
