CBCG: Građani bankama dužni 1,3 milijarde dok na računima imaju 1,8 milijardi evra

Stanovništvo, privreda i Vlada u Crnoj Gori na kraju avgusta bili su bankama dužni više od tri milijarde evra po osnovu različitih kredita, ali su u odnosu na taj iznos deponovali pola milijarde evra više sredstava, pokazuju novi podaci Centralne banke Crne Gore, pišu Dnevne novine.

Stanovništvo, kako domaći tako i strani državljani, prema ovim izveštajima dužni su 1,315 milijardi, ali zato na računima imaju 1,787 milijardi evra. Iz CBCG posebno napominju da je od januara ove godine iz tog segmenta monetarne statistike isključena Invest banka Montenegro, a od aprila i Atlas banka, jer su u obe pokrenuti stečajni postupci. To znači da se u ovom izveštaju ne nalaze ukupni iznosi nevraćenih kredita i preostalih depozita kod ove dve finansijske institucije.

Finansijske institucije u Crnoj Gori na kraju avgusta ove godine ukupno su kreditirale stanovništvo, privredu i Vladu sa 3,033 milijardi evra. Od toga iznosa, državljani Crne Gore bili su zaduženi 1,303 milijarde, a još 11,7 miliona evra oni iz stranih zemalja.

Crnogorske kompanije su imale kredite u vrednosti nešto većoj od jedne milijarde, strane još 98 miliona, dok su strane finansijske firme po ovom osnovu dugovale 347,5 miliona evra. Domaće finansijske institucije su, pak, bile kreditno zadužene za 25 miliona, a nevladine organizacije za 8,8 miliona evra.

Vlade na lokalnom i državnom nivou, te fondovi i kompanije u državnom vlasništvu imale su kredite u ukupnoj vrednosti 230 miliona evra. Na ovaj način Vlada je kod crnogorskih banaka zadužena 151,5 miliona evra, lokalne administracije 41,5 miliona, fondovi 1,5 miliona, a državne firme 35,5 miliona evra.

Prosečne kamatne stope u avgustu za sredstva koje su pozajmljivane bankama u proseku su bile 3,08 odsto, ali su zato za one koje finansijske institucije vraćaju u roku od godinu dana iznosile samo 1,77 odsto.

Među najnižim kamatama su i one za Vladu i njene institucije, koje su kredite na godišnjem nivou u proseku morale da plate 3,58 odsto od celog iznosa. Građani i dalje najviše plaćaju bankama kako bi dobili kredite, jer su prosečne kamate bile 7,63 odsto na godišnjem nivou, a za one koji će biti vraćeni za manje od 12 meseci čak 8,25 odsto.

Za gotovinske pozajmice, bankama se na godišnjem nivou u proseku vraćalo 8,49 odsto datih sredstava, ali su u istom vremenskom periodu najviše zarađivale od kredita za obrazovanje 10,82 odsto. Uz to, ni poljoprivrednici nisu imali povlaštenu poziciju, jer su krediti ovu grupi privrednika koštali 9,2 odsto od ukupnog iznosa.

U crnogorskim bankama poslednjeg dana avgusta bilo je deponovano 3,535 milijardi evra. Od tog iznosa, 1,289 milijardi evra na računima pripada državljanima Crne Gore. Banke i slične finansijske institucije imaju deponovana 34,4 miliona, kompanije 888,2 miliona, a neprofitne organizacije 59,2 miliona evra. Na računima različitih finansijskih institucija je više od pola milijarde evra novca državne administracije i firmi. Konkretno, Vlada je poverila na čuvanje 180,4 miliona, lokalne samouprave 70,2 miliona, fondovi 5,97 miliona, a državne kompanije 246,8 miliona evra.

Kad su u pitanju deponovana sredstva stranaca, finansijski sektor na računima crnogorskih banaka čuva 8,7 miliona evra, druge strane kompanije 25,9 miliona, neprofitne organizacije 3,1 milion, a strani državljani 497,9 miliona evra.

Prosečne pasivne kamatne stope na godišnjem nivou, koje se primenjuju za čuvanje novčanih sredstava u bankama, na kraju avgusta je u proseku iznosila 0,43 odsto. Preciznije, kompanije su na takav vid deponovanja novca na godišnjem nivou mogle da zarade 0,29 odsto celog iznosa, a stanovništvo 0,58 odsto. To ukazuje na nastavak trenda pada kamatnih stopa za štednju, koji sa retkim izuzecima traje od kraja 2008. godine, kako na globalnom nivou tako i u Crnoj Gori.

Kamatne stope za sva položena sredstva i dalje iznose 0,02 odsto na godišnjem nivou. Kada je u pitanju oročavanje, kamatne stope za štednju do tri meseca su 1,7 odsto za iznos na godišnjem nivou, za period do jedne godine je 1,3 odsto, do tri godine 1,45, a do pet godina 1,87 odsto. Na depozite koji su oročeni na više od pet godina prosečno se dobija 1,76 odsto uloženih sredstava svakih 12 mjeseci.

Najniže kamatne stope, kako za kompanije, tako i za stanovništvo su upravo one za depozite po viđenju i za godinu iznose 0,01 odnosno 0,03 odsto. Građani najmanje sredstava mogu dobiti za novac koji je u bankama „boravi” do tri meseca 1,35 odsto, dok će za oročavanja duža od pet godina prosečno prihodovati 2,03 odsto.

Kompanije, pak, imaju mnogo povoljnije uslove za oročavanje sredstava do tri meseca čak 2,18 odsto, dok je najveća godišnja kamatna stopa za štednju na period tri do pet godina i iznosi 2,19 odsto na svakih 12 meseci.