Svetska privreda raste najsporijim tempom u deset godina zbog trgovinskog rata SAD i Kine, saopštila je Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), snizivši prognoze za ovu i iduću godinu.
Privreda će ove godine porasti najslabije od globalne finansijske krize 2008/2009., usporavajući s prošlogodišnjih 3,6 odsto, na ovogodišnjih 2,9 odsto, procenjuju u OECD-u. U 2020. godini rast bi po njima trebao neznatno ubrzati, na tri odsto.
Izgledi su se pogoršali od maja kada je OECD za ovu godinu prognozirao 3,2-postotni rast i njegovo ubrzanje u 2020. na 3,4 odsto. “Ono što je izgledalo kao kratkotrajni trgovinski sukob pretvara se u novo dugotrajno stanje u trgovinskim odnosima”, konstatuje u izjavi za Rojters glavna ekonomistkinja OECD Lorens Boone.
“Više ne postoji globalni sistem regulacije trgovine – ušli smo u novu eru manje izvesnih, pretežno bilateralnih i u pojedinim slučajevima asertivnijih trgovinskih odnosa”, dodaje Boone.
Kako prenosi Poslovni dnevnik, rast trgovine, koja je nakon finansijske krize bila motor globalnog oporavka, skliznuo je iz pozitivnih pet odsto 2017. godine u negativanu teritoriju, rekla je Boone. Trgovinske napetosti uticale su u međuvremenu na poslovno poverenje, zakočivši rast ulaganja sa četiri odsto pre dve godine na sadašnjih jedan odsto.
U međuvremenu su se pojavili i dokazi da trgovinski sukob već uzima danak u američkoj ekonomiji, pogađajući pojedine industrijske proizvode i uzrokujući stečajeve poljoprivrednih ekonomija, naglašava predstavnica OECD.
Najveća svetska ekonomija ove bi godine prema OECD procenama trebalo da poraste 2,4 odsto, a iduće godine dva odsto. U maju su u OECD prognozirali 2,8-postotni rast u ovoj, te 2,3-postotni u narednoj godini.
Kina bi takođe mogla da oseti posledice uprkos procenjenom rastu od 6,1 odsto u ovoj godini i 5,7 odsto u 2020. godini. Time je OECD snizio svibanjske preocjene za 0,1 odnosno 0,3 postotna boda.
Pritom bi dugotrajnije razdoblje slabljenja domaće potražnje u Kini za oko dva postotna boda godišnje moglo prouzrokovati značajan domino efekat u globalnoj ekonomiji, upozoravaju u međunarodnoj organizaciji.
Bude li slabija potražnja propraćena pogoršanjem uslova finansiranja i još izraženijom neizvesnošću, svetski ekonomski rast mogao bi u prve dve godine takvog scenarija biti niži za 0,7 postotnih bodova, smatraju u OECD.
Neizvesnost je ključan faktor i u procesu izlaska Velike Britanije iz Evropske unije, nepovoljno utičući na izglede za privedu.
U OECD procenjuju da će britanska privreda ove godine porasti jedan odsto, odnosno 0,9 odsto u 2020., ali samo ako glatko napusti EU, uz dogovoreni prelazni period, što trenutno ni u kom slučaju nije izvesno.
