Arsić: Privredni rast u ovoj godini oko tri odsto, a ne kako je planirano 3,5 odsto

Privredni rast u Srbiji u ovoj godini će biti oko tri odsto, a ne 3,5 odsto kako je planirano, jer na to ukazuje rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u Srbiji u drugom kvartalu ove godine od 2,9 odsto, rekao je danas profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić.

On je na promociji ekonomskog biltena “Kvartalni monitor” rekao da je rast od 2,9 odsto ispod proseka zemalja centralne i istočne Evrope koji je bio 3,7 odsto, a da Vlada Srbije najavljuje rast plata u javnom sektoru veći nego što ekonomske mogućnosti dozvoljavaju.

“Procenjujem da će privredni rast u ovoj godini biti oko tri odsto, što je nezadovoljavajuće, a i za dostizanje tog nivoa je neophodno da se privredna aktivnost u drugom delu godine ubrza”, rekao je Arsić.

Dodao je da su uzroci niskog privrednog rasta brojni strukturni problemi koji godinama opterećuju domaću ekonomiju, kao što su neuspešno poslovanje javnih preduzeća, visoka korupcija, nepoštovanje zakona i ugovora, neefikasnost države i nejednaka prava učesnika na tržištu.

Deficit tekućeg platnog bilansa se, prema njegovim rečima, pogoršava zbog sve lošijeg trgovinskog bilansa.

Unutrašnje neravnoteže privrednog i finansijskog sistema kao što su, kako je rekao, brži rast zarada od produktivnosti, niska domaća štednja u odnosu na investicije i ekonomski neutemeljen jak dinar, dovode do bržeg rasta potrošnje od rasta proizvodnje, što se preslikava na rast spoljnotrgovinskog deficita.

“Usporavanje evropskih privreda sa kojima Srbija ima veliku trgovinsku razmenu će umereno delovati na Srbiju, ali ako njihovu privredu zahvati recesija negativan uticaj će biti znatno snažniji”, rekao je Arsić.

On je ocenio da rizici da evropsku privredu zahvati recesija postoje, a da su među njima carinski rat i razni finansijski “baloni” i “baloni” u sferi nekretnina.

To su, kako je rekao, razlozi da se smanji prognoza o privrednom rastu Srbije u 2020. godini od četiri odsto na tri do 3,5 odsto.

Odgovornu ekonomsku politiku Srbije za narednu godinu trebalo bi, prema njegovim rečima, formulisati tako da bude održiva i u slučaju recesije u evropskim privredama, a to znaači da se budžetska sredstva u što većoj meri opredele za povećanje kapitalnih rashoda i smanjenje poreza privredi, a ne na povećanje potrošnje kao što je preveliki rast plata u javnom sektoru.

On je rekao da se plate uoči izbora povećavaju više nego što to ekonomske mogućnosti dozvoljavaju i da bi primereno bilo da su povećane za pet do šest odsto, a ne kao je najavila Vlada Srbije od osam do 15 odsto.

“Već tri godine za redom plate rastu brže od rasta BDP, odnosno izvan ekonomskih mogućnosti”, rekao je Arsić.

Istakao je da bi za monetarnu politiku bilo presudno da zaustavi i preokrene sadašnji trend jačanja dinara koji štetno utiče na privredni rast.

“Prema najavi Vlade fiskalna politika za kraj ove i za narednu godinu nagoveštava da će velikim delom biti podređena političkim interesima vladajuće stranke u predizbornom periodu”, rekao je Arsić.