Kada je pre više od jedne decenije kod nas počelo da se razvija moderno bankarstvo, građani su bili željni kredita, ali su i građani i država malo zaboravili na to da su banke bile gladne brze zarade. To su ovi drugi i našli.
Krediti, i to najčešće gotovinski i indeksirani u evrima, ali i stambeni, uzimali su se ne pitajući čak ni za kamatu, a kamoli za sitnim slovima ispisane razne uslove u kreditnim ugovorima. Klijenti su gledali samo odoka kolika je rata i kolika je kamata, a u takvim okolnostima banke su lako i na razne načine dolazile do profita. Država je kasnije probala da isprave nek od tih bankarskih igara i nepravdi. Nešto je uspelo, nešto nije, a ponešto se još raspetljava. Donet je Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Posle je došao zakon koji reguliše stambene kredite u švajcarskim francima. U međuvremenu su se klijenti često obraćali sudovima da isprave nepravdu i nepoštovanje zakona, smanje ratu ili vrate novac koji su im bankari nezakonito naplatili.
Jedna od tih nepravdi odnosi se i na kurs valuta po kojem su krediti isplaćivani, odnosno vraćani.
Dobar zakon i poštovanje ugovora
O tome šta treba uraditi da se sporovi banaka i klijenata ne rešavaju preko sudova finansijski stručnjak i profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu dr Milojko Arsić kaže:
– Treba da imamo dobru i jasnu regulativu u skladu sa standardima razvijenijih zemalja – ističe on. – Banke su tada obavezne da svoja pravila poslovanja usklade s njom. Kada se ugovori između banaka i klijenata zaključe, mora se insistirati na poštovanju svih odredbi. Klijenti se bune i traže pravdu kada, recimo, kurs valute po kojoj su se zadužili raste, a kada pada pa je to problem banke, onda primedbi, naravno, nemaju.
Tome bi svakako trebalo dodati i suđenje u razumnom roku ako do spora dođe.
Već nekoliko meseci su aktuelne tužbe za vraćanje novca datog za obradu kredita. Osim toga, klijenti banka koji su uzimali indeksirane kredite imaju još jednu šansu da vrate ono što im je nezakonio naplaćeno, i to uvećano za zateznu kamatu. Pre deset i više godina banke su često klijentima kredite isplaćivale po nižem kursu, najčešće kupovnom ili srednjem kursu NBS-a, a naplaćivale po višem, svom prodajnom. Pošto svoje kurseve banke same formiraju, one su gledale svoj ineteres .U Udruženju građana „Efektiva” podsećaju na to da je Narodna banka Srbije tu praksu zabranila još 2015. Međutim, šteta je ostala. Vrhovni kasacioni sud stao je na stanovište da je ta odredba ništava, odnosno da narušava jedno od načela našeg zakona o obligacionim odnosima – o jednakosti uzajamnih davanja. Klijenti mogu sada da tuže banku i traže novac nazad. Posebno su kod tih ugovora oštećeni klijenti koji su uzimali stambene kredite jer su tu rate veće a rok otplate dug.
Pred domaćim sudovima već se vodi nekoliko hiljada sporova zbog nejednakih uslova kursa
Po podacima koje ima „Efektiva”, trenutno se pred sudovima vodi nekoliko hiljada sporova zbog nezakonito naplaćenih rata po pomenutom osnovu. Stav VKS-a je takođe da to načelo ne važi u sporovima male vrednosti.
Ko želi da vrati novac od kurseva sudskim putem, treba prvo da pročita ugovor i vidi da li ima osnova za tužbu.
Banke danas indeksirane kredite najčešće i isplaćuju i naplaćuju po srednjem kursu Narodne banke Srbije.
