Na jesen minimalac u Srbiji raste na 30.000 dinara, poslodavcima će biti omogućene poreske olakšice, a domaćim i stranim investitorima biće obezbeđeni stimulativni uslovi, poručuje u intervjuu za Bankar.rs potpredsednik Republičke skupštine Srbije Đorđe Milićević.
Podsećajući da je parlament pre nekoliko meseci usvojio Zakon o kreditima u švajcarskim francima, Milićević konstatuje da je to jedan od dokaza da Vlada Srbije ide u susret problemima građana, te najavljuje i buduće korake.
“Na jesen očekujemo da u skupštinsku proceduru uđe Predlog zakona o budžeta Republike Srbije za 2020. godinu. Zahvaljujući teškim, pa i nepopularnim ekonomskim merama došli smo do pozitivnih rezultata koji vode ka povećanju plata i penzija, očekuje se i povećanje minimlaca na 30.000 dinara, što bi bilo povećanje od 11,2 odsto, poslodavcima će biti omogućene poreske olakšice, a domaćim i stranim investitorima se obezbeđuju stimulativni uslovi što potvrđuje i 107 stranih direktnih investicija ali i činjenica da je ugledni list Fajnenšel tajms stavio Srbiju na prvo mesto po broju investicija koje su privučene tokom prošle godine. Danas imamo ekonomski sistem, zasnovan na zdravim osnovama, što je rezultat reformskog kursa Vlade Srbije”, kaže Milićević.
S druge strane, skupština je nadležna za usvajanje završnog računa državnog budžeta, no on godinama nije čak ni bio na dnevnom redu parlamenta. Kako to komentarišete i kakva je situacija ove godine?
Završni računi će svakako doći na dnevni red, a za mene je najvažnije da svaki završni račun budžeta prođe reviziju od strane DRI. Upravo o tome govorio je i ministar finansija Siniša Mali koji je od DRI tražio da izvrši reviziju završnih računa budžeta RS za prethodne godine, nakon čega će oni ući u skupštinsku proceduru.
Kako imate uvid u te podatke, koja javna preduzeća najviše odstupaju od predviđenog budžeta, odnosno koja su najveće trošadžije?
Nema trošadžija, dosta toga je urađeno kada je reč o javnim preduzećima. Šta je to što mi konkretno očekujemo od javnih preduzeća? Efikasnost, da efikasnije koriste resurse, da budu racionalnija, da uzrokuju manje troškove u budžetu i da investiraju kako bi bile što bolje usluge koje pružaju građanima.
Kontrolna, odnosno nadzorna funkcija parlamenta omogućava uvid u rad i trošenje sredstava svih korisnika budžeta i upravljača javnim dobrima. Državna revizorska institucija redovno dostavlja izveštaje o izvršenje budžeta svih korisnika javnih sredstava, svi poslanici dobijaju te izveštaje, a razmatraju ih nadležni odbori. Rad i finansijska disciplina i sigurnost koja se uvodi preko DRI značajno popravlja stanje, mnogo je manje protivpravnosti i nezakonitosti u trošenju javnih sredstava.
Uzme li se u obzir da brojne poslanike jedva možemo i videti, a kamoli čuti na sednicama parlamenta, je li opravdana primedba dela javnosti da svi mi građani plaćamo pojedince ni za šta?
Narodna skupština Republike Srbije, kao predstavništvo građana je simbol demokratičnosti, efikasnosti, transparentnosti i javnosti. Predstavlja mesto gde se vodi dijalog, mesto gde se sučeljavaju mišljenja i razmenjuju stavovi. Deo opozicionih političkih partija koje su se odlučile za bojkot Narodne skupštine, već mesecima ne učestvuju u radu parlamenta. Građani Republike Srbije koji su im dali legitimitet očekuju od svojih predstavnika prisutnost i učešće u donošenju zakona, konstruktivnu raspravu, sučeljavanje mišljenja. Parlament je u prethodne tri godine doneo vrlo važne zakone i odluke koje se tiču budućnosti svih građana Srbije. Bojkot dela opozicije govori o njihovoj neodgovornosti i neozbiljnosti prema vrlo bitnim društvenim i državnim pitanjima, ali i prema svojim biračima.
Ipak, u Narodnoj skupštini većina narodnih poslanika odgovorno, vredno i posvećeno obavlja svoju dužnost. Zadatak narodnog poslanika nije samo rad u plenumu, veliki deo skupštinskih aktivnosti su i sednice Odbora, rad sa građanima, aktivnosti stalnih delegacija, posete stranih zvaničnika i međunarodna parlamentarna saradnja…
Neretko se mogu čuti kritike na račun javnih nabavki Skupštine kada je u pitanju hrana i piće, te se postavlja pitanje je li zaista gostima parlamenta neophodno služiti jastoga, skupi šampanjac i slično. Kako reagujete na takve opaske?
Retko posećujem skupštinski restoran usled obaveza koje imam kao potpredsednik Narodne skupštine i šef poslaničke grupe SPS. Ipak mislim da se u medijima vodi neprimerena kampanja protiv Skupštine i narodnih poslanika. Javne nabavke vodi Uprava za zajedničke poslove, koja vrši nabavku za sve državne organe, Skupština nema nikakvih saznanja ni dodirnih tačaka o tim nabavkama.
