Nemački ministar finansija Olaf Šolc (SPD) podstakao je ispitivanje da li je moguće da savezna vlada zaštiti male štediše od kaznenih kamata za depozite, odnosno tzv. ležarina.
“Štednja treba biti nagrađena, a ne kažnjena. Nije dobra ideja da banke naplaćuju kamate za proveru računa ili za račune na novčanom tržištu”, rekao je Šolc. “Bilo bi najbolje kada bi same banke to odbacile”.
Do sada su se kaznene kamatne stope za privatne kupce, za razliku od kompanija ili investitora, ionako smatrale tabuom. Finansijske institucije su poslednjih godina mnogo puta povećavale naknade za tekuće račune, ali uglavnom su zanemarile zatezne kamate na depozite.
Mnogo je pokazatelja da su kaznene kamate za privatne kupce nedopustive za većinu tekućih računa i za posebne račune na novčanim prekonoćnim računima. Na primer, okružni sud u Tibingenu odlučio je pre više od godinu da na čekovnom računu sa naknadom za održavanje računa nije dopuštena naknada za depozit, odnosno zatezna kamata.
Šolcova zabrana nije naišla na veliko oduševljenje potrošačkih organizacija. “Zabrana kaznenih kamata za male štediše je dobro zamišljena, ali je sramotno rešenje”, rekao je za Handelsblat Klaus Miler, izvršni direktor Saveza potrošačkih organizacija (VZBV).
Negativne kamate za postojeće ugovore već su nezakonite po mišljenju udruženja. “Banke i štedionice s druge strane mogu podizati naknade za proveru računa, što su i učinile mnogo puta do sad”.
U svakom slučaju, industrija ne razmišlja puno o zabrani kanenih kamatnih stopa.
Nemačka bankarska industrija objasnila je da su banke i štedionice na vlastitu odgovornost izračunale cene i naknade na osnovu tržišnog okruženja.
