Rast prosečne plate: Polemike bez smisla o “temi varalici”

Srbija je, po najavama vlasti, na korak od plate od 500 evra … i tako već četiri godine. Stvoren je utisak da će jednoga dana, kada prosečna plata konačno dostigne nivo od 500 evra, to biti važna prekretnica i konačna potvrda da građani žive mnogo bolje. Obećana prosečna plata još nije dostignuta, pa kritike na temu „a zašto nije, i kada će“ ne izostaju. Problem, međutim nije u roku, problem je u pogrešnom cilju.

Prvo, prosečna plata od 500 evra – i kada jednom bude dostignuta – neće bitno promeniti kvalitet života najvećeg broja građana. Privlačnost cifre od 500 evra je samo i jedino u tome što je okrugla, i što je vlast uspela da je nametne kao nekakvu veliku prekretnicu i važan cilj. Nažalost, sa takvom platom Srbija neće ući u višu ekonomsku ligu u odnosu na ovu u kojoj je sada. I sa takvom prosečnom platom, kada jednom bude dostignuta, Srbija ostaje na samom dnu Evrope. (Uzgred, i makedonski zvaničnici, koristeći isti propagandni trik, najavljuju da će i Severna Makedonija u 2020. ostvariti prosečnu platu od 500 evra.)

PITANJE MEDIJALNE ZARADE
Drugo, prosečna plata o kojoj se polemiše ne govori o tome koliko prosečni radnik u Srbiji zaista prima. Što je društvena nejednakost veća (a ona je u Srbiji ogromna), što su rasponi u primanjima drastičniji, prosečna plata je sve dalje od prosečnog radnika. Drugim rečima, prosečni radnik ne prima prosečnu platu o kojoj vlast govori.

Kako bi se ovaj nedostatak otklonio i kako bi se bolje mogla analizirati pozicija prosečnog zaposlenog, statistika izračunava tzv. medijalnu zaradu. Medijalna zarada je ona koju stvarno prima prosečni radnik. Prosečni radnik je na sredini niza svih zaposlenih, pa polovina zaposlenih prima manje, a polovina više od njega.

Ilustrujmo to poslednjim dostupnim podacima – prosečni radnik u Srbiji je u maju primio 42.319 dinara (medijalna zarada), dok je prosečna zarada (o kojoj govori vlast) u istom mesecu bila 55.380 dinara. Kada se ove plate iskažu u evrima, medijalna majska plata je 359 evra, dok je prosečna plata za isti mesec 469 evra. Prosečna plata je za ogromnih 30 procenata veća od medijalne zarade. Ako vlast svoje uspehe želi da vezuje za visinu plate i da je iskazuje u evrima, daleko je korektnije da se govori o medijalnoj zaradi, a ona je jako, jako daleko od 500 evra.

Treći problem je vezan za samo iskazivanje prosečne plate u evrima. Može biti da politička elita negde prima evre pa zato sve i računa u evrima, ali građani primaju dinare i najveći broj njih te dinare ne troši na kupovinu evra. Oni kupuju robe i usluge koje se plaćaju dinarima – za njih je važno da li od plate mogu da žive i da li ta plata realno raste ili stagnira.

PROBLEMATIČNA METODOLOGIJA
Opravdanje za korišćenje evra bi moglo biti da su plate iskazane u evrima uporedive sa platama u okruženju, ali ta vrsta upoređivanja je metodološki krajnje problematična. Da bi se domaća primanja zaista mogla upoređivati sa primanjima u drugim zemljama, morali bi se upoređivati i nivoi cena, troškovi života, inflaciona kretanja, kursne politike, itd, a to je složen analitički postupak. Otuda je upoređivanje prosečnih plata iskazanih u evrima samo neprecizna simplifikacija.

Priča o 500 evra govori i o tužno niskom nivou aspiracija srpskih političara. Srbija se danas po visini primanja takmiči samo sa Bosnom i Hercegovinom i Severnom Makedonijom, sa nekadašnjim nerazvijenim republikama koje su u Jugoslaviji decenijama primale pomoć iz saveznog budžeta. Srbija je tada bila razvijena republika. (Crna Gora, koja je takođe bila nerazvijena republika i primala je pomoć, odavno ima plate veće od srpskih, bar mereno evro aršinom.)

Visina primanja, kupovna moć građana i njihov kvalitet života su ozbiljne teme. Još ozbiljnije, a povezane teme su i siromaštvo, rast nejednakosti i dramatično socijalno raslojavanje. Pogubne socijalne posledice ovih fenomena su jasno vidljive u crnim hronikama domaćih novina. Nije dobro kada se o velikim ekonomskim i socijalnim problemima uglavnom ćuti i kada vlast sistematski izbegava raspravu o njima ubacujući u etar „teme-varalice“. Šteta je i što stručna javnost na to naseda, i što se vreme i energija nepotrebno troše u polemikama bez smisla, poput ove o 500 evra.

Izvor: Nebojša Katić/Standard.rs