Rusija bi trebalo da zameni Saudijsku Arabiju kao četvrtog najvećeg vlasnika deviznih rezervi, plemenitih metala i drugih hartija od vrednosti, pod politikom oslobađanja svoje ekonomije od imovine denominirane u dolarima zbog američkih sankcija.
Nacionalne devizne rezerve su 1. avgusta iznosile oko 518 milijardi dolara, prema podacima Centralne banke Rusije. Brojka značajno raste u poslednje četiri godine i Fitch Ratings predviđa da nastavi da raste do 537 milijardi do kraja 2019. i 591 milijardu do 2021. godine.
Saudijska Arabija ima na raspolaganju oko 527 milijardi dolara, prema procenama novinske agencije Bloomberg.
Prve tri zemlje sa najvećim deviznim rezervama su Kina, Japan i Švajcarska.
Ruska centralna banka je u poslednjoj godini doživela veliki pomak u svojoj politici, kada je aprila prošle godine počela drastično da smanjuje svoj udeo u imovini u dolarima u odgovoru na pritiske sankcija od strane Vašingtona; takođe je aktivno ulagala u zlato kako bi dodatno smanjila zavisnost od američkog dolara. To je dovelo do toga da je Rusija 2018. godine postala najveći kupac plemenitog metala. Zemlja je nastavila istim tokom 2019. godine, obezbedivši položaj kao najbolji svetski kupac zlata u prvom kvartalu 2019. godine.
Sama cena zlata porasla je prošlog meseca, probivši rekordnih 1400 dolara po unci, prvi put nakon 2013. Među faktorima koji stoje iza toga bila su očekivanja nižih kamatnih stopa i politička neizvesnost zbog nedavne eskalacije trgovinskog rata između SAD-a i Kine, navodi se u izveštaju Svetskog saveta za zlato (VGC).
Centralna banka u Rusiji upravlja i zlatnim i deviznim rezervama i uključuju devize na računima kod stranih banaka, hartije od vrednosti nominovane u tim valutama, kao i monetarno ili fizičko zlato. Centralna banka kupuje devize za rezerve na otvorenom tržištu od izvoznika. Ranije su zlatne rezerve korišćene da bi uticale na kurs rublje putem deviznih intervencija, ali od 2014. centralna banka je odlučila da napusti ovu praksu.
