Ukupni depoziti banaka u Hrvatskoj veći od 290 milijardi kuna
Ukupni depoziti kod poslovnih banaka, koji obuhvataju depozitni novac te štedne i oročene depozite, nastavili su rasti i na mesečnom i na godišnjem nivou premašivši na kraju juna 290 milijardi kuna, pokazuju podaci Hrvatske narodne banke.
U odnosu na maj ti depoziti su veći za 2,2 milijarde kuna ili 0,8 odsto, dok su u odnosu na kraj juna 2018. godine veći za gotovo 14,3 milijarde kuna ili 5,2 odsto. Kao i u maju, rast na mesečnom i na godišnjem nivou isključivo je rezultat rasta depozitnog novca koji predstavlja novčana sredstva na transakcionim računima (tekućim i žiro-računima) te obveze banaka po izdatim kunskim instrumentima plaćanja. On je dostigao istorijsku najvišu nominalnu vrednost veću od 96,4 milijarde kuna, čineći 33 odsto ukupnih depozita.
Samo na mesečnom nivou depozitni novac veći je za 2,3 milijarde kuna ili 2,4 odsto, dok je u odnosu na stanje na kraju juna 2018. godine porast iznosio 14,6 milijardi kuna. Tako je nastavljen snažan rast po dvoznamenkastim stopama koji uz manja odstupanja traje od početka 2015. godine.
U istom razdoblju rastao je i udeo depozitnog novca u ukupnim depozitima, a analitičari Reiffeisenbank Austria (RBA) smatraju da je to rezultat niskih kamatnih stopa na oročenu štednju pa se u uslovima nesklonosti ulaganja u druge oblike finansijske imovine višak raspoloživog dohotka koji polako raste sa oporavkom ekonomije sliva u najlikvidnije oblike depozita.
Za razliku od depozitnog novca, ukupni štedni i oročeni depoziti (u stranoj i u domaćoj valuti) su i na mesečnom i na godišnjem nivou blago pali. Uz pad od 66 miliona kuna (-0,03 odsto) na mesečnom te 322 miliona kuna ili 0,2 odsto na godišnjem nivou, ukupni štedni i oročeni depoziti su se krajem juna spustili na 193,7 milijardi kuna.
Iako su stope pada usporile, ostaje činjenica da je stanje oročenih i štednih depozita krajem prve polovine ove godine na najnižem nivou od juna 2014. godine, primećuju RBA-ovi analitičari. Dok se struktura depozita (s obzirom na likvidnost) značajno proenila zadnjih nekoliko godina, primetno je da valutna struktura štednih i oročenih depozita ostaje slična te i dalje preko 80 odsto tih depozita čine valutni depoziti (uglavnom u evrima).
Štednja je to koju uglavnom generiše sektor stanovništva. Naime kao i prethodnih meseci i godina, više od 80 odsto štednje u inostranim valutama odnosi se na domaćinstva. Iako su blago porasli u odnosu na maj (za 95 miliona kuna ili 0,1 odsto), ukupni valutni depoziti krajem juna su sa 158,1 milijardom kuna i dalje na najnižoj vrednosti od avgusta 2013. godine.
Pad na godišnjem nivou od 0,2 odsto ili 264 milijarde kuna kuna bio bi nešto izraženiji da kurs kune u odnosu na evro nije blago porastao (za 0,2 odsto) pa je kunska protivvrednost depozita u nominalnim iznosima nešto veća zbog kursnih razlika, kažu u RBA-u. Dodaju kako dalji rast ekonomije i rast raspoloživog dohotka implicira nastavak rasta ukupnih depozita banaka.
“S obzirom da bi visoka likvidnost finansijskog sistema trebala biti obeležje 2019. očekujemo nastavak niskih pasivnih kamatnih stopa te nastavak sklonosti držanja likvidne imovine poput depozitnog novca. Struktura oročenih depozita ni narednih tromesečja neće se bitnije promeniti”, kažu analitičari RBA-a.
Izvor: Privredni.hr
