Srbija usvajanjem novog zakona o e-trgovini pokušava da smanji sivu ekonomiju

Jedna je od novina zakona o e-trgovini je i automatsko uklanjanje oglasa sa inteneta u kojima se nelegalno prodaje hrana, lekovi, suplementi, odeća, obuća…

Primenom ovog zakona, kaže državna sekretarka u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić, smanjiće se obim sive ekonomije u našoj zemlji.

Zakon će, između ostalog, omogućiti da se reši veliki problem reklamiranja nelegalnih dijetetskih proizvoda, suplemenata, lekova i hrane, kao i drugih proizvoda i usluga, koji zbog toga što nisu legalno na tržištu, mogu ozbiljno da naruše zdravlje građana koji preko interenta kupuju ove proizvode.

“Jedan od važnijih elemenata koje donosi ovo zakonsko rešenje je uvođenje, prvi put, mehanizma koji će omogućiti automatsko uklanjanje sadržaja koji su nedopušteni, odnosno, koji nisu u skladu sa zakonom”, kaže Matić za Tanjug.

Zakon se, navodi, dodatno usklađivao sa evropskom direktivom o elektronskoj trgovini sa kojom je, kaže, u najvećoj meri zapravo već i bio usaglašen ali su bile neophodne dopune tog zakona, pre svega zbog ubrzanog razvoja e-trgovine u poslednje dve godine u Srbiji.

Podaci pokazuju da je u prošloj godini 73,4 procenata građana koristilo internet, dok je više od 1,8 miliona njih kupovalo ili poručivalo robu i usluge putem interneta (130.000 više nego 2017. godine).

Kao izrazite primere prodaje robe nekontrolisanog porekla, pored suplemenata, do skoro je bila i nelegalna prodaja ribolovačke opreme preko interneta.

Zbog ovakvih primera, država je, kaže Matić, odlučila da pronađe mehanizam i stane na put nelegalnoj onlajn trgovini.

Zakon o e-trgovini će zato omogućiti, ističe, da svaka inspekcija u Srbij može da pošalje zahtev za uklanjanje i ukidanje nelegalnih sadržaja sa društvenih mreža i sajtova, bilo da je reč poljoprivrednim proizvodima, lekovima ili drugim proizvodima.

Propisano je da ukoliko se u roku od dva dana sadržaj oglasa ne ukloni sa, na primer, Fejsbuka ili Instagrama, tržišna inspekcija Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija može da izrekne kaznu vlasniku profila.

Kazne se kreću u rasponu od 1,5 miliona dinara, ako je reč o firmi, odnosno 300.000 dinara, za preduzetnike.

Nadležni će, između ostalog, i proverom IP adrese preko provajdera imati mogućnost da “doskoče” nelegalnom prodavcu.

Govoreći o vezi između zakona o e-trgovini i uklanjanju sadržaja govora mržnje sa interneta, Matić pojašnjava da je i do sada po osnovu drugih zakona i samog Ustava, bilo moguće da se takav sadržaj ukloni sa društvenih mreža, te da ta tema nije bila predmet novog zakona.

Matić za Tanjug objašnjava da se pored novog zakonskog rešenje o e-trgovini, u Skupštini nalazi i zakon o trgovini, a oba se, kaže “naslanjaju jedan na drugi”.

Zakonom o trgovini inspektorima je omogućeno da budu “tajni kupci” (mystery shoppers).

Imaće mogućnost da preko interneta naruče, ali i da odu “prerušeni” na teren, i da “snime” magacin, odakle se često nelegana roba distribuira online kupcima, te tako prikupe potrebne dokaze o prodaji robe “na crno”.

Do sada, kaže, praksa je pokazivala da postoji pravni vakuum kada je ovaj način rada inspektora u pitanju.

“To je jedna od mogućnosti koja će se davati inspektorima i to je jedini način da se dođe do dokaza, kada govorimo o plasiranju proizvoda i usluga putem interneta”, kaže Matić.

Istraživanje “Jačanje elektronske trgovine u Republici Srbiji” na uzorku od 150 preduzeća koje obavljaju e-trgovinu u našoj zemlji, pokazalo je da iako iz godine u godinu raste broj e-kupaca, ipak 45,4 odsto korisnika interneta nikada nije kupovalo i poručivalo robu ili usluge onlajn.

Država očekuje da prihodi od onlajn prodaje u ovoj godini budu oko 354 miliona dolara, a sa očekivanim rastom od 9,6 posto godišnje, predviđa se da će se ostvariti vrednost trgovine putem interneta od 510 miliona dolara do 2023. godine.