Kako je propala dojče banka

Najava radikalne konsolidacije Dojče bank uz ukidanje njenog globalnog odeljenja za trgovanje akcijama i otpuštanje 18.000 zaposlenih do 2022. označava kraj neuspelog izleta najveće nemačke banke u investiciono bankarstvo gde je bila suočena s gigantima s Volstrita i drugim globalnim bankama, ocene su svetskih medija koje prenosi Radio slobodna Evropa (RSE).

Radikalno i bolno restrukturiranje Dojče bank kraj je dugog i neuspelog pokušaja te banke da se nadmeće s globalnim gigantima u investicionom bankarstvu, ocenjuje agencija Asošiejtid pres (AP).

Najveća nemačka banka je u nedelju najavila plan za „povratak korenima” – usredsređivanje na tradicionalne poslove kao što je opsluživanje korporacija i bogatih pojedinaca, gašenjem odeljenja za trgovanje akcijama i smanjivanjem odeljenja za investicije s fiksnim prihodom.

Banka je krajem marta imala skoro 91.500 zaposlenih širom sveta, od čega oko 41.600 njih u Nemačkoj, s tim da je većina investicionih operacija bila u Njujorku i Londonu.

Analitičari, kako navodi AP, ocenjuju da je restrukturiranje bilo odavno potrebno zbog neuspeha njenog plana o širenju poslovanja ulaskom u investiciono bankarstvo u okviru ambicioznog plana da postane jedan od globalnih bankarskih giganata kao što su Džej-Pi Morgan ili HSBC.

To je pomoglo jačanju profita posle 2000. ali je i s finansijskom krizom 2008. stvorilo probleme za Dojče bank, ističe AP.

Banka se posle godinama borila s visokim troškovima, slabim profitom i niskom cenom svojih akcija, dok je morala da plati milijarde dolara u kaznama i poravnanjima zbog problematičnog poslovanja pre i posle globalne finansijske krize.

Akcije Dojče bank u dva dana posle najave o restrukturiranju pale su više od 10 odsto pošto investitori sumnjaju u plan oživljavanja banke vredan 7,4 milijarde evra, prenosi agencija Rojters.

Situacija s Dojče bank ima posledice i po evropsku političku ekonomiju, ocenjuje urednički tim Fajnenšel tajmsa.

Evropska unija bi s pozicije sistemskog rizika mogla pozdraviti smanjenje Dojče bank. Ali, ako evropske kompanije, kako je predložila EU, treba da se za finansiranje okrenu tržištima kapitala umesto da se oslanjaju na pozajmice banaka, onda bi lokalna investiciona banka bila prirodan partner. Utoliko povlačenje najveće investicione banke poreklom iz Evrope dolazi u loše vreme za EU, baš kada se povećava pritisak na tržišta kapitala u EU, navodi britanski list.

Dojče bank je jedna od poslednjih banaka koje su reagovale na promene tržišta i propisa, izazvane finansijskom krizom, ali bi njeno restrukturiranje moglo odrediti plan i za druge banke, ocenjuje Fajnešel tajms i dodaje da odluka da izađe iz trgovanja akcijama održava ne samo slabosti njenog odeljenja, već i širu istinu o smanjenom značaju te oblasti bankarstva.

Poslednjih godina je značajno smanjen broj kompanija koje se oslanjaju na investicione banke za trgovanje njihovim deonicama. U SAD se, prema podacima Svetske banke, broj kompanija na berzi skoro prepolovio u poslednjih 20 godina, dok je u Nemačkoj taj broj smanjen za trećinu u poslednjih 10 godina, pa zato, ukazuje list, ni druge banke nisu imune na pritiske s kojima se suočava Dojče bank.

Iza problema s Dojče bank postoji politička priča o pokušaju uglavljivanja globalne investicione banke u evropsku privredu i kako regulatori pogoršavaju situaciju, piše urednički tim Volstrit džurnala.

To je, dodaje list, delimično i priča o upitnim poslovnim procenama u prethodne dve decenije tokom kojih je Dojče bank želela da se takmiči u investicionom bankarstvu s rivalima s Volstrita, dok je njen tradicionalni fokus bio komercijalno bankarstvo za nemačku industriju.

Nemačka nema energično finansijsko tržište i njena najveća banka se širila akvizicijama u Velikoj Britaniji i SAD koje se teško apsorbovala. Američki list koji se zalaže za slobodno tržište ocenjuje i da se nemačka vlada mešala u rad banke s lošim posledicama, kao što je nagovor da kupi poštansku štedionicu Postbank ili neuspeli pokušaj spajanja s Komercbankom.

Ipak, Nemačka nema energično finansijsko tržište i njena najveća banka se širila akvizicijama u Velikoj Britaniji i SAD koje se teško apsorbovala. Američki list koji se zalaže za slobodno tržište ocenjuje i da se nemačka vlada mešala u rad banke s lošim posledicama.

Kancelar Gerhard Šreder je 2004. pokušao da navede Dojče bank da kupi poštansku štedionicu Postbank, kako bi nastala globalna nemačka banka. Dojče bank je konačno kupila Postbanku 2010. kada Šreder već odavno nije bio na vlasti, i posle se mučila da integriše tu kupovinu ili da je proda kada je počela da cedi njen profit.

Berlin nije odustao od konsolidacije svoje velike banke i ove godine je potrošio nedelje pokušavajući da organizuje spajanje Dojče bank i Komercbanke, pri čemu su se političari i sindikati opirali smanjivanju naduvene radne snage.

Berlin takođe odbija da konsoliduje skoro 1.300 manjih štedionica ili banaka u vlasništvu lokalnih i državnih vlada, piše list i dodaje da ta ekstremna fragmentacija, s većinom kompanija bez briga o profitu ali u obavezi da kreditira omiljene kompanije, objašnjava zašto je Dojče bank teško stvarala profit u najvećoj evropskoj privredi.

Uz to, dodaje Volstrit džurnal, deo krivice snosi i Evropska centralna banka koja je u okviru mera podsticaja uvela negativne kamate na depozite kako bi primorala banke da više pozajmljuju, što je onemogućilo Dojče bank da zarađuje novac na tradicionalan način.

Drastično rezanje radnih mesta je poslednje poglavlje u 149 godina istorije banke i označava dramatičan pad banke čije je poslovanje cvetalo do krize 2008. godine, piše Gardijan, ukazujući da je Dojče bank bila jedan od retkih kreditora predsednika SAD Donalda Trampa pre nego što je ušao u Belu kuću.

U godinama uoči kraha 2008. Dojče bank je bila lider u poslovanju s hartijama od vrednosti podržanim hipotekama, pretvaranjem dugova vlasnika kuća u pakete koje je preprodavala investitorima, ali je nastavila da prodaje toksične investicije zasnovane na hipotekama i posle pada na tržištima, pa se i sama kladila protiv tih proizvoda, navodi britanski list.

U septembru 2016. njene akcije su oštro pale posle vesti da joj preti kazna od 14 milijardi dolara zbog neprikladne prodaje hipotekarnih obveznica i na kraju je postigla pogodbu od 7,2 milijarde dolara s Ministarstvom pravde SAD. Prethodno je u SAD i Velikoj Britaniji kažnjena s 2,5 milijarde dolara zbog nameštanja međubankarske kamate Libor.

U SAD je kažnjena i s 258 miliona dolara zbog poslovanja u zemljama pod sankcijama kao što su Iran i Sirija. Pre dve godine je kažnjena s više od 630 miliona dolara zato što nije sprečila pranje 10 milijardi dolara ruskog novca, podseća Gardijan, prenosi Tanjug.

List piše i da je Dojče bank bila jedan od najvećih Trampovih kreditora, držeći se mogula na tržištu nekretnina kada su druge banke u SAD odbijale da mu pozajmljuju novac pošto je prošao kroz niz bankrota.

Veruje se, kako piše Gardijan, da je pozajmio od nje dve milijarde američkih dolara, pri čemu joj i dalje duguje 300 miliona dolara. Odeljenje Dojče bank za nekretnine i Tramp bili su u sporu oko zaostalog duga što je rešeno pogodbom 2010, ali je banka nastavila da mu pozajmljuje novac.

Kongres SAD pozvao je Dojče bank da dostavi dokumente u vezi s poslovanjem s Trampom, pošto je objavljeno da su direktori banke sprečili zaposlene da obaveste federalne vlasti o sumnjivim aktivnostima povezanim s Trampom i njegovim zetom Džaredom Kušnerom 2016. i 2017. godine.

Izvor: Politika