Hrvatska uvodi evro najranije 2023. godine
Premijer Andrej Plenković najavio je da će Hrvatska naredne sedmice i zvanično krenuti na pet godina dug put do evra, odnosno zatražiti ulazak u zajednički kursni mehanizam ERM II.
Uz zahtev da ih prime u predčekaonicu za evro, u pismu bi trebalo da budu opisane i sve aktivnosti koje se planiraju da bi Hrvatska postala verodostojan kandidat.
Sam ulazak u ERM II verovatno bi se mogao dogoditi otprilike godinu dana nakon slanja pisma namere, dakle negde u drugoj polovini 2020. godine. Bude li sve teklo po planu Hrvatska bi mogla imati evro najranije 2023. godine, iako je realnije računati da će se to dogoditi 2024. ili možda 2025. godine.
Hrvatski premijer otkriva da je iza sebe imao period uspešnog lobiranja, pa se u Briselu sastao sa predsednikom Evropske centralne banke (ECB) Mariom Dragijem, kojem inače biraju naslednika jer mu mandat ističe krajem oktobra, te potpredsednikom Komisije zaduženim za evro Valdisom Dombrovskisom, predsednikom evrogrupe Marijom Sentenom i predsednikom radne grupe za evro Hansom Vijlbrieom.
“Sva četiri čoveka ključna su u kontekstu prihvatanja našeg pisma. Mi to želimo. Mislim da smo napravili jako dobre konsultacije i sa centralnom bankom i sa Komisijom, naveli nekoliko reformskih područja na kojima ćemo raditi sledećih godinu dana”, rekao je Plenković Hrvatskom radiju.
Poslednji put je neka zemlja, Slovačka, ušla u ERM II mehanizam 2005. godine, nakon toga Bugarska je jednom odbijena, ali to ih nije obeshrabrilo pa je na ista vrata potkraj prošle godine pokucala drugi put.
Svaka država koja pristupi Evropskoj uniji zakonski se obavezala da će uvesti evro, ali ne postoji rok u kom to mora da uradi, niti je preuzimanje zajedničke valute jednostrana odluka. Od novih članica EU evro još nemaju Češka, Poljska, Mađarska, Rumunija, Bugarska i Hrvatska.
